Migracije kao bezbedonosni izazovi: Zapadno-balkanska ruta
Konferenciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nenad Ivanišević koji je rekao da migranti ni na koji način ne predstavljaju bezbednosnu pretnju Srbiji.
- Ne možemo povezati ovaj migracioni talas sa bilo kakvim ugrožavanjem bezbednosti. U Srbiji je situacija apsolutno pod kontrolom. „Exit“ sa nekoliko desetina hiljada ljudi napravi više incidenata, nego milion ljudi koji su prošli kroz Srbiju. Gde god ima ljudi postoji mogućnost da se napravi incident, Ministarstvo unutrašnjih poslova reaguje i svako ko krši zakon biće procesuiran, ali ne može se očekivati da ljudi koji ni na koji način nisu prekršili zakone ove zemlje budu pod ikakvim oblikom represije - kaže Nenad Ivanišević - Ljudi koje zovemo migranti i izbeglice iz Sirije, Avganistana, Iraka ili bilo koje druge zemlje se veoma čuvaju da ne budu izvršioci krivičnih dela, jer znaju da to podrazumeva duže zadržavanje u zemlji u kojoj ne žele da budu. Niko od njih ne želi da bude ni u Makedoniji, ni u Bugarskoj, ni u Srbiji, ni u Mađarskoj.
Iako se o bezbednosti može govoriti kroz više aspekata, bezbednosna situacija u Srbiji biće stabilna dok god, prema rečima naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, dr Slobodana Janković, postoji održivost sporazuma Evropske unije i Turske.
- Kod nas je bilo svega nekoliko slučajeva nasilja, a mnogo više u Evropskoj uniji gde je migranata daleko više, dolaze ljudi iz Afrike, Azije i raste broj kriminalnih slučajeva gde su oni upleteni. Ima epizoda u Nemačkoj, u Saksoniji gde su migranti iz Pakistana, kojih je 2 odsto od svih migranata, počinili 34 odsto svih zločina u godinu dana, što opravdano izaziva veliku netrpeljivost građana. Mogu i takve epizode da se pojave u Srbiji, ali njih je još uvek malo, a pitanje je šta će se desiti ako u potpunosti propadne dogovor između Evropske unije i Turske, jer bi tada bezbednosna situacija mogla da se pogorša po Srbiju - kaže Slobodan Janković.
Organizatori konferencije su Pokrajinski zaštitnik građana, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Fondacija Hans Zajdl.
