Milica živi sa dijabetesom od prve godine srednje škole: "Moj šećer mi je nekad prijatelj, nekad neprijatelj"

Već više od pet godina, Milica Lasković svaki svoj dan započinje na isti način - merenjem šećera, doručkom u skladu sa njegovim nivoom i planiranjem ostatka dana takođe u skladu sa šećerom. 

-  Život sa dijabetesom nije jednostavan. Ja sam ga prihvatila, iako mi u nekim situacijama baš odmaže. Kada ujutru izmerim šećer i unesem podatke u pumpu, onda pripremam doručak u skladu sa tim, i već tada znam - da li mogu peške do škole, ako je dan za trening - da li mogu neke "jače" vežbe ili će to biti trening slabijeg intenziteta, koje su to aktivnosti koje mogu da obavim u toku dana. Ono što mi je najveće ograničenje kod dijabetesa jeste to što on ne bira vreme - da li ja tog dana imam obaveze ili ne. Nekad ne mogu sto posto da budem prisutna na predavanju, jer sam malaksala, osećam se slabom - kaže Milica. 

U Srbiji više od milion obolelih od dijabetesa - Oko 12.5 odsto stanovnika boluje od dijabetesa, što je oko 800 hiljada ljudi, ali smatra se da još bar polovina od ovog broja još uvek ne zna da boluje ove bolesti, što ukupno iznosi preko milion ljudi. U Subotici je ta brojka oko 15 hiljada. Internacionalna federacija za dijabetes smatra da svaka treća osoba ima insulinsku rezistenciju, preddijabetes ili čak dijabetes. Pre samo dve godine, to je bila svaka 5. osoba, a procenjuje se da će do 2050. godine to biti svaka druga osoba - ističe Hajnalka Požar.

Zbog dijabetesa sa kojim je naučila da živi, Milica je kao veoma mlada shvatila značaj zdravog stila života koji svakodnevno sprovodi - sem pravilne ishrane, ona se trudi i da redovno trenira. 

 - Iako se trudim da redovno treniram ili makar šetam, ima dana kada mi to šećer jednostavno ne dozvoljava i to su psihički veoma teški dani za mene. Tu dolazi do izražaja podrška porodice - mene motiviše majka, rečima da je mom organizmu potreban odmor da poslušam svoj šećer, jer je u toj situaciji on moj prijatelj.Kada mi je visok šećer onda ne smem da imam "jake" fizičke aktivnosti, duge šetnje, već nešto umerenije.

Prve četiri godine Milica je insulin dobijala putem injekcija, ali regulisanje nivoa šećera u krvi znatno joj je olakšano otkako koristi insulinsku pumpu.

 - Prve četiri godine dobijala sam insulin putem injekcija, a poslednjih godinu i po dana koristim insulinsku pumpu. Sada je mnogo drugačije - pre sam šećer merila 4 puta, pred svaki obrok i spavanje, a sada to radim 2 puta, na 12 sati, u svakom trenutku mogu da očitam vrednosti pumpe tako da čitavog dana imam uvid. Isto tako noću, mogu mirno da spavam, da ne mislim da li će mi se stanje pogoršati. 

Iako je bila veoma mlada kada je dobila šećernu bolest, sa ovom bolešću susrela se još ranije, kada je ona ustanovljena njenom ocu. Zato je jako rano naučila termine hipoglikemija i hiperglikemija, kao i to na koji način da reaguje ukoliko nekom dijabetičaru zatreba pomoć.

 - Moj otac ima dijabetes tip 1, kao i ja, već deset godina. On je čovek koji je stalno u pokretu, radi, često dolazi u stanje hipoglikemije. Naučila sam kako da pomognem i njemu, a kasnije i sebi. Ali okolina nema uvek razumevanja. Ni mlađi ni stariji - ne znaju šta je to dijabetes, kako funkcioniše i kako da reaguju, da pomognu u slučaju hiperglikemije ili hipoglikemije. Meni se dešavalo da mi bude loše, ali da moji vršnjaci ne znaju na koji način da reaguju. Zato volim da pričam sa njima, da znaju kako da postupe, šta da urade, jer postoji mogućnost da mi se desi da mi šećer toliko padne da ja jednostavno neću biti svesna tog stanja, i da će oni samostalno morati da mi pomognu. 

Ipak, uprkos svim problemima i ograničenjima koja joj je dijabetes doneo, Milica je ostala vedrog duha, i kaže da joj on zaista jeste promenio život iz korena, ali da se ona trudi da izvuče najbolje iz toga. Uz to, Milica je odlučila da zdrava ishrana bude i njen poziv budući da na VSOVSU pohađa smer Nutricionista.

 - Da nisam dobila dijabetes verovatno nikad ne bih ušla u teretanu, vodila računa o zdravom načinu ishrane, zdavim stilovima života, da svakodnevno jedem voće i povrće, da izbacim slatkiše - tada sam bila u godinama kada nam je sve drugo važnije od zdravlja.

Prevencija i rano otkrivanje dijabetesa su prioritet u okviru primarne zdravstvene zaštite, a budući da se smatra da veliki broj obolelih ne zna da ima dijabetes - redovne kontrole su izuzetno važne. 

 - Kod nas u okviru Ambulante 6 postoji Savetovalište za dijabetes. Uz to, naše Udruženje se trudi da kroz edukacije, predavanja, besplatne skrining preglede utiče na to da se na vreme otkrije ovaj poremećaj. Iz godine u godinu imamo povećan broj obolelih i od dijabetesa tip 1 i od dijabetesa tip 2. Neki od simptoma dijabetesa tip 1 koji se javlja pretežno kod dece i mladih jesu žeđ, glad, učestalo mokrenje, gubitak telesne mase, jer bez insulina šećer ne može da nahrani ćelije i organizam prosto gladuje, a sve to je prećeno smanjenom koncentracijom, pažnjom. Tip 2 je tipičan za odraslo stanovništvo, i on je uslovljen i genetskim faktorom ali i nezdravim stilom života. I njega odlikuje žeđ, umor, učestalo mokrenje, pojačana glad, ali u ovom slučaju dominira prekomerna telesna masa - kaže dr Hajnalka Požar, iz Udruženja dijabetičara.