Miloš Nikolić: Kriza je najviše traga ostavila u kulturi i obrazovanju

Miloš Nikolić, profesor violine u Muzičkoj školi u Subotici, novi je član Gradskog veća za kulturu. Nikolić je imenovan na funkciju u momentu kada je taj resor odvojen od obrazovanja, što smatra dobrim potezom, iako se i sam više od decenije bavi pedagoškim radom.

Četiri puta je proglašen najboljim profesorom u zemlji i dobio je najprestižnija priznanja kao pedagog. Vezanost za porodicu i troipogodišnju kćer bio je motiv da ostane u Subotici, iako ima otvorena vrata u kulturnim institucijama Beograda i Novog Sada.

Iako ste među najmlađim kadrovima u Gradskom veću, Subotičani Vas znaju po brojnim nagradama i pedagoškom radu, dobili ste i priznanje "Ferenc Bodrogvari". Koju nagradu smatrate najprestižnijom?

- U kulturi sam, kako se to kaže, od malih nogu, što me obavezuje da dam doprinos i Subotici i vratim joj deo ulaganja u kulturne institucije Grada. Profesor sam violine u Muzičkoj školi, a sa sedam godina sam bio prvak Srbije na takmičenju mladih violinista. Kao učenik osvajao sam brojne nagrade na takmičenjima još u bivšoj Jugoslaviji, a u srednjoj školi sam zahvaljući nadpreosečnom rezultatu, dve godine pre svoje generacije, kao najmlađi đak upisao fakultet na novosadskoj Akademiji umetnosti. To mi je svakako dalo prednost, što ističem zbog svojih đaka koje sam takođe vodio ka sličnim ciljevima. Magistarski studij je u toku, a i učenicima prenosim, da umetnička profesija zahteva doživotno usavršavanje. Rano sam stekao i iskustvo u Operi, sa gudačkim kvartetom plus Kvatro Santi a kasnije i sa Evropskim kamernim orkestrom proputovao sam Evropu, bio sam koncert-majstor Novosadskog Kamernog orkestra, trenutno sam i zamenik koncert majstora u Novosadskom Simfonijskom orkestru, što je sve uticalo i na moje današnje profesionalne kriterijume. Sve nagrade su bitne, ali posebno mi je draga nagrada "Ferenc Bodrogvari" za umetnički rad, jer je to priznanje grada u kojem živim.

Pedagoškim radom se bavite već 11 godina, a profesor ste od 24. godine?

-Posle Akademije odmah sam počeo da radim u Muzičkoj školi. Rad na sebi je bitno drugačiji od prenošenja znanja učenicima, što je mnogo teže, jer ne zavisi samo od vas. Pre šest godina su moji učenici osvojili na jednom takmičenju 30 prvih nagrada, od kojih su 20 bile specijalne nagrade. Tada se već znalo za moje ime u Srbiji, a sarađivao sam sa Marinom Jašvili, sa Moskovskog konzervatorijuma, Sretenom Krstićem i drugim velikim imenima, a iza svega toga stoji deset sati svakodnevnog druženja sa knjigom i violinom.

Da li vekovna tradicija kulturnih i drugih institucija i druge vrednosti mogu od Subotice da stvore značajan kulturni centar?

- Kao multinacionalni Grad Subotica ima višestruko značajnu kulturnu tradiciju. Subotici nedostaje da bude univerzitetski grad, da bi mogla da pokaže sve svoje kapacitete u oblasti kulture. To je grad festivala, ali ovde nedostaje festival koji je davno stvoren, a to su subotičke muzičke svečanosti. Kao što su Beogradske muzičke svečanosti ili NOMUS. Subotica mora da dobije svoj SUMUS. Iako je imala prvu filhrmoniju, Subotica nije mnogo ulagala poslednjih decenija u oblasti muzičke kulture, a sve što je stvoreno u Muzičkoj školi je rezultat individualnog angažovanja njenih kadrova. Iako ima veliku tradiciju u kulturi, grad nema ni adekvatnu salu za koncerte. Subotici je potrebna sala gde će nastupiti filharmonija, a pošto pozorište nije završeno, jedina alternativa je da se u Sinagogi rekonstruiše takav prostor. Nameravam da se lično angažujem na tom planu, i to će biti jedan od prioriteta u mom radu.

To nije moguće investirati iz gradskog budžeta?

- Međunarodni IPA programi to mogu učiniti i stvarnim i mogućim. Sala u Gradskoj kući je dovoljna za kamerno muziciranje, ali potrebno je oformiti Vojvođanski Kamerni orkestar i veliku salu u Sinagogi, gde će nastupati naši veliki umetnici iz sveta, po uzoru na prostor u novosadskoj Sinagogi. To je naša veza i sa turizmom i Evropom, a našim Subotičanima će bar odškrinuti vrata velike svetske umetnosti.

Vi smatrate da je u Subotici muzička kultura i umetnost zapostavljena u odnosu na druge oblasti kulture?

- Sve što je stvoreno u oblasti umetnosti i kulture u gradu je vredno poštovanja. Ali, mnoge manifestacije i institucije će morati da dožive transformaciju. Grad može vratiti i nekadašnji Omladinski festival, ali modernizovan, kao što je potrebno osavremeniti i neke manifestacije i dati im duh veće profesionalnosti. Sada imamo plejadu odličnih mladih umetnika, ali ako ne dobiju svoj prostor za stvaranje i ova generacija će napustiti i grad i zemlju.

Kada će Subotica dobiti pozorište? U kojoj fazi su radovi na kosturu objekta koji je zamišljen kao pozorišni hram?

- U ovom trenutku nemam nikakvih saznanja oko toga kada će građani Subotice dobiti pozoirište. Koliko to tišti građane, toliko je problem i za sve glumce, reditelje i umetnike, kojima je praktično oduzeta kuća. Na funkciji sam tek mesec dana, ali ću svom energijom podržavati nastavak izgradnje. Stanje oko gradnje pozorišta je katastrofalno, ali slično je i sa zgradom Muzičke škole, koja nije srušena, ali je u takvom stanju da ugrožava prolaznike. Moj lični stav je da je lako nešto srušiti, ali graditi je teže. Više objekata u krugu Gradske kuće deluje sumorno i otužno u odnosu na tu građevinu.

Da li ste odredili te prioritete u dogovoru sa rukovodiocima institucija kulture?

- Namera mi je da sa svim direktorima institucija kulture na zajedničkom sastanku odredimo šta su prioriteti tih institucija, kakvih problema imaju i šta ne uspevaju u dužem periodu da reše. Već u prvim kontaktima nagovešteno je da nedostaje novac za realizaciju planova tih institucija, jer neki od tih rukovodilaca su i stvaraoci koji imaju vizije, ali nemaju mogućnosti da realizuju svoje ideje. Sa druge strane, bavljenje nekim umetničkim pravcima je postao, nažalost, hobi za bogataše.

Takvo stanje umajuje značaj i nivo kulture?

- Stanje u kulutri je danas još složenije, zbog sve teže ekonomske situacije. Ljudi se bave osnovnim materijalnim problemima, a nadgradnja u svim oblastima, posebno obrazovanju i kulturi, ostaje i dalje u zapećku, pa ne čudi da je tako veliki broj mladih otišao iz zemlje. Nisu videli šanse da realizuju svoju stvaralačku energiju u profesiji koju su izabrali. Svaki student i danas čim završi školu, gleda kako da napusti zemlju. Kada se ima u vidu i veliki broj mladih koje gotovo ništa ne zanima, moramo reći da je stagnacija čitavog društva, ostavila najviše traga u kulturi i obrazovanju, kao svojim temeljnim stubovima.

Kako mladima nametnuti kvalitetne sadržaje i približiti im kulturu?

- Stavaranjem novih vrednosti i većim ulaganjem u kulturu, koja je direktno naslonjena na obrazovanje, gde je još teže stanje.

Da li će stranka LSV kojoj pripadate, podržati ili otežati Vaše napore da u Subotici stvorite „novo kulturno jezgro" , kako ste nagovestili?

-Liga socijaldemokrata Vojvodine je zadovoljna što sam prihvatio tako značajnu funkciju u Gradskom veću, jer sam na osnovu dosadašnjih referenci, pedagoškog rezultata i stvaralačkih nagrada mogao da biram mesto gde ću da se bavim stvaralačkim i pedagoškim radom. Profesionalni izazovi se, međutim, mogu realizovatu u svakom gradu, ako je čovek spreman da uloži svoje kontakte i energiju, da bi realizovao svoj cilj i viziju, a to je da kultura izbije u prvi plan.Pošto mi ne manjka takmičarskog duha, verujem da ću uspeti da obogatim temelje kulture Grada.