Mini intervju: Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice

Dvo­go­di­šnji man­dat su­bo­tič­kog gra­do­na­čel­ni­ka Sa­še Vu­či­ni­ća obe­le­žen je po­li­tič­kim i pri­vred­nim pro­me­na­ma iza ko­jih je od­luč­no stao, upr­kos op­struk­ci­ja­ma da se ak­tu­el­noj vla­sti „pre­ba­ce“ svi in­ve­sti­ci­o­ni i dru­gi pro­ma­ša­ji to­kom pret­hod­ne dve de­ce­ni­je. Vu­či­nić je to­kom dve go­di­ne man­da­ta obez­be­dio Su­bo­ti­ci dva mi­li­o­na kva­dra­ta gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, što je bi­la sla­ba ka­ri­ka u po­ten­ci­ja­lu gra­da, ko­ji ni­je nu­dio pro­stor in­ve­sti­to­ri­ma i tra­si­ra­nju raz­vo­ja.

Ka­ko re­a­li­zu­je­te pri­o­ri­te­te raz­vo­ja gra­da?

– Do­vo­đe­nje in­ve­sti­to­ra za Su­bo­ti­cu je ap­so­lut­ni pri­o­ri­tet. Već sa­da ima­mo tri iz­u­zet­no atrak­tiv­ne lo­ka­ci­je za in­ve­sti­ci­je. Zo­nu Ma­log Baj­mo­ka za pro­iz­vod­ne ak­tiv­no­sti, pro­stor ka­sar­ne „Pe­tar Drap­šin“ za ko­mer­ci­jal­ne ak­tiv­no­sti i do­bre uslo­ve za ula­ga­če u tu­ri­stič­ku zo­nu Ba­nje Pa­lić.

Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va je na­sle­di­la ne­za­vr­še­ne in­ve­sti­ci­je sta­re 20 go­di­na. Ima li op­struk­ci­ja u Skup­šti­ni, šta vam naj­vi­še za­me­ra opo­zi­ci­ja?

– Op­struk­ci­je ima, ali SVM sa­da ne­ma ar­gu­men­te za ozbilj­ni­ju kri­ti­ku. To je ozbilj­na stran­ka i re­al­ne kri­ti­ke uva­ža­vam s pa­žnjom. Na ža­lost, ni­je mo­gu­će za go­di­nu da­na do­vr­ši­ti ono što dve de­ce­ni­je ni­je za­vr­ša­va­no. Ta­kve kri­ti­ke ne­ma­ju osno­va, jer ne­ma pro­ble­ma u ovom gra­du a da se s njim ne po­ve­zu­je i do­sa­da­šnja (ne)ak­tiv­nost čel­nih lju­di SVM.

Sin­di­ka­ti tvr­de da je vi­še ot­ka­za ne­go za­po­sle­nih?

– „Brat­stvo“ je od­li­čan pri­mer da je mo­gu­će re­ši­ti ozbi­ljan pro­blem. Rad­ni­ci su sa­ra­đi­va­li i bi­li je­din­stve­ni u zah­te­vi­ma da se pred­u­ze­će iz­vu­če iz ka­ta­stro­fal­ne pri­va­ti­za­ci­je. Ti lju­di mi ve­ru­ju, jer zna­ju da mo­ji pr­sti ni­su u tim lo­šim pri­va­ti­za­ci­ja­ma od pre pet ili se­dam go­di­na. Zbog tog po­ve­re­nja sa sin­di­ka­tom po­ne­kad i no­ću re­ša­va­mo ono što se mo­že. Pri­va­ti­za­ci­ja je po­ni­šte­na i u „Tr­žni­ci“, ko­ja uspe­šno ra­di. Tra­ži­mo i no­vog part­ne­ra za „Fi­de­lin­ka Pe­ka­ru“. Oko „Se­ve­ra“ ne­ma je­din­stve­nog sta­va svih ko­ji bi tre­ba­lo da re­ša­va­ju pro­ble­me.

Ka­kva je sud­bi­na ve­li­kih, sku­pih ne­za­vr­še­nih gra­di­li­šta?

– Ve­ći­na ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja, na ža­lost je pu­no­let­na. Op­ti­mi­sta sam da će obi­la­zni­ca oko Su­bo­ti­ce bi­ti za­vr­še­na u ro­ku. Po­sle 20 go­di­na na­ja­va i obe­ća­nja, ko­nač­no smo raš­či­sti­li naj­ve­ći deo pro­ble­ma i sa­da je po­tez na dr­ža­vi da obez­be­di no­vac. Iz­grad­nja ba­ze­na u pro­gra­mu je po­dr­ške Vla­de gra­đe­vin­skoj in­du­stri­ji, a po­zo­ri­šte u pot­pu­no­sti za­vi­si od sred­sta­va iz re­pu­blič­kog i po­kra­jin­skog bu­dže­ta.

Šta sma­tra­te naj­ve­ćim uspe­hom u do­sa­da­šnjem ra­du?

– Naj­po­no­sni­ji sam na sve što smo pred­u­ze­li da po­bolj­ša­mo imidž Su­bo­ti­ce kod po­ten­ci­jal­nih in­ve­sti­to­ra. Naj­zna­čaj­ni­je i naj­te­že je bi­lo je stvo­ri­ti pro­fe­si­o­nal­ni tim ko­ji će zna­ti da ra­di sa in­ve­sti­to­ri­ma i pri­la­go­di­ti se zah­te­va­nim stan­dar­di­ma. Po­vu­kli smo uspe­šan pi­o­nir­ski po­tez, do­ve­li sa­vet­ni­ka za stra­na ula­ga­nja iz Ne­mač­ke Jor­ga He­sken­sa, i re­zul­ta­ti su vi­dlji­vi.

Kre­di­tom EBRD od 16 mi­li­o­na evra iz­gra­đen je pre­či­stač. Su­bo­ti­ča­ni zbog tog kre­di­ta pla­ća­ju naj­sku­plju vo­du u Sr­bi­ji, a vo­da u Pa­li­ću i da­lje je pro­blem?

– Pre­či­stač je bio nu­žna me­ra, sa­da struč­nja­ci tra­že na­čin za iz­mu­lja­va­nje. U pre­go­vo­ri­ma sa EBRD ugo­vor­na je oba­ve­za, pot­pi­sa­na još pre pet go­di­na, o iz­jed­na­ča­va­nju ce­na vo­de za pri­vre­du i in­di­vi­du­al­ne po­tro­ša­če do kra­ja 2008. go­di­ne, a anek­si­ra­na je za 2015. Da­kle, ni­je isti­na da Su­bo­ti­ca ima naj­sku­plju vo­du u Sr­bi­ji, me­đu­tim, ima­mo naj­kom­pli­ko­va­ni­ji pro­ces do­bi­ja­nja i pre­či­šća­va­nja vo­de.

Dva Us­kr­sa

– Od­go­jen sam u po­ro­di­ci ko­ja ne­gu­je pro­sla­vu Bo­ži­ća, sla­ve i Us­kr­sa. Uvek se ra­du­jem Us­kr­su, tra­di­ci­o­nal­nim obi­ča­ji­ma i tr­pe­zi. U mul­ti­na­ci­o­nal­noj sre­di­ni ka­kva je Su­bo­ti­ca, po­seb­no je za­do­volj­stvo kad se oba Us­kr­sa po­klo­pe u istom da­nu, jer je on­da ra­dost ve­ća, sla­vi se ne sa­mo sa svo­jim su­na­rod­ni­ci­ma ne­go i sa kom­ši­ja­ma.

N. Har­minc