Ministar Branko Ružić na sastanku sa predstavnicima nacionalnih saveta

Sastanku su prisustvovali predstavnici mađarske, hrvatske, bunjevačke, nemačke manjine i jevrejskog saveza, kojima je predstavljeno da u skupštinsku proceduru ulaze izmene propisa koji jasno definišu  funkcionisanje nacionalnih saveta, prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina, kao i službenu upotrebu jezika.

- Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je jedan od tri zakona na kome smo predano i inkluzivno svi zajedno radili. Koordinacioni tim je dao veliki broj konstruktivnih predloga koji su uvaženi i sada treba da uradimo nijansiranje određenih pitanja na kojima su predstavnici manjina insistirali, te očekujem da posle toga imamo jedan gotov akt koji će se naći na sednici Vlade Republike Srbije – istakao je ministar Branko Ružić. - Pokušaćemo da u skladu sa preporukama Saveta Evrope umanjimo prekomernu politizaciju, uvedemo transparentnije finansiranje nacionalnih saveta i rešimo sve nedorečenosti koje smo u praksi zajedno sagledavali.

Ružić je podsetio da je ova godina je izuzetno značajna za sve pripadnika manjina, jer ih na jesen očekuju izbori za nove nacionalne savete.

- Pripadnici nacionalnih manjina čine skoro 13 odsto ukupnog stanovništva Srbije, očekuje nas izborni ciklus  potrebno da nacionalni saveti preduzmu potrebne aktivnosti i mere kako bi svi pripadnici manjina bili obavešteni o upisu u Poseban birački spisak, a potom, kada se raspišu izbori, o postupku glasanja – poručio je Ružić. - Nacionalni saveti su tela putem kojih nacionalne manjine ostvaruju Ustavom zajamčenu samoupravu u utvrđenim oblastima društvenog života – obrazovanju, kulturi, informisanju, upotrebi jezika i pisma i zato je važno da se građani upoznaju i budu na vreme informisani o svim aktivnostima tokom ovog izbornog procesa.

Predstavnici nacionalnih saveta sa sedištem u našem gradu učestvovali su i u izradi zakona, a kako kažu, mnoge njihove sugestije su prihvaćene i biće uvrštene  u novi tekst zakona.

- Kako smo imali svog člana u radnoj grupi, od samog starta izrade zakona, koji se radio godinu i po dana, uspeli smo da inkorporiramo sve ono što je do sada bio kamen spoticanja – ističe Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca. - Male nacionalne zajednice, one koje nemaju standardizovan jezik, koje se tek bore za formiranje svojih institucija imaju problema u oblasti školstva, informisanja, finansiranja… Nas je u Subotici 9.57 odsto, a zakon je prepoznavao manjinu ako čini deset odsto ili ima službeni jezik. Mi nismo imali nijedno ni drugo,  a ovaj novi zakon bi trebao da prepozna nacionalne savete na toj teritoriji  čime bi bilo rešeno finansiranje. Uradili smo standardizaciju jezika, ali ona još nije prepoznata, međutim to je politički pitanje, kao što je i ukidanje Dekreta iz 1945. godine.

Po mišljenju Slavena Bačića, predsednika Hrvatskog nacionalnog vijeća, novi zakon neće doneti velike promene, već samo kristalisanje postojećeg sistema.

- Usvojene su primedbe o sukobu interesa, jer je bilo predviđeno da članovi političkih stranaka  ne mogu biti članovi nacionalnih saveta, sad je to izmenjeno, te članovi organa političkih stranaka ne mogi biti predsednik I članovi izvršnog odbora saveta, mogu biti članovi – objasnio je Bačić. - Jako važna odredba je I da se obezbedi ažurnost posebnog biračkog spiska.