Mlada pijanistkinja Danijela Zvekić: Muzikom izražavam ono što nikada ne bih mogla rečima

Ako se po jutru dan poznaje pred Danijelom je ozbiljna umetnička karijera, ali ma koliko velike bile koncertne sale u kojima će jednoga dana nastupati, uvek će u srcu nositi onu malu, ali svečanu u subotičkoj Muzičkoj školi. U toj koncertnoj sali Danijela je, poput brojnih priznatih umetnika koji danas stvaraju i rade širom planete, napravila prve muzičke korake.

- Nikada neću moći da zaboravim Muzičku školu. Ovde, u ovim učionicama sam odrasla. Pamtiću časove kod moje prve profesorke Marije Sekelj koja mi je "izgradila muzički temelj". Upravo ta osnova je bila od ključnog značaja za moj dalji umetnički put. Srednju školu pohađala sam u klasi profesorke Emeke Šoti Sobonja koja me je toliko oslobodila, da sada mogu sebe u potpunosti da izrazim na klaviru - objašnjava Danijela Zvekić. 

OMILJENI KOMPOZITORI - Šopen, List i Rahmanjinov su mi omiljeni kompozitori. Volim sve one koji prenose neku patnju, bol, to su emocije koje umem da prepoznam i da prenesem dalje. Oni koji se bave muzikom umeju da osete šta je kompozitor hteo da kaže i koje emocije je izrazio kroz kompoziciju.

Dok sedi na elegantnoj klavirskoj stolici i čeka početak časa, Danijela objašnjava da muzika ima mnogo jaču moć od reči. Poverovali smo joj čim je počela da svira.

- Muzikom izražavam emocije koje ne bih mogla da izrazim rečima. Dok sam za klavirom, publici mogu preneti i sreću i patnju, a da ne izgovorim ni jednu jedinu reč. Upravo je to ono što me je privuklo, ta magična moć muzike, jača od svih izgovorenih i neizgovorenih reči - opisuje mlada umetnica. 

Ovih dana naša talentovana sugrađanka priprema se za prijemni ispit na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Segedinu, pa tako najveći deo vremena provodi za klavirom koji joj je doneo puno nagrada, priznanja, ali i odricanja.

- Godinama svakodnevno vežbam po nekoliko sati. Zbog klavira sam se često odricala izlazaka i druženja sa vršnjacima, ali nije mi žao, jer sam dostigla svoj cilj. Mislim da sam mnogo više dobila nego što sam izgubila - navodi Danijela - Zahvaljujući klaviru naučila sam da se takmičim, ali ne sa drugima, već sa samom sobom. Kad god se pripremam za neko takmičenje trudim se da prevaziđem sebe u odnosu na prethodni put. Do sada sam uspevala u tome. Nagrade dolaze, na njih jesam jako ponosna, ali one nisu prioritet, prioritet je da svaki put nadmašim sebe.

Da Danijelin talenat ne ostane neiskorišćen pobrinula se, između ostalih, njena profesorka u srednjoj školi Emeke Šoti Sobonja.

- Sa Danijelom je bilo zadovoljstvo raditi. Čim uđe u učionicu mene obasja sunce, bez obzira kakva je situacija kada pogledam kroz prozor. Žao mi je jedino što je korona poremetila naše planove za takmičenja. Pripremali smo se i za odlazak u Pariz, ali virus nije omogućio da svoj talenat Danijela demonstrira i u francuskoj prestonici - navodi Šoti Sobonja.

Profesorka sa pedagoškom karijerom dugom čak četiri decenije objašnjava da je ljudski pristup ključ svakog uspeha.

- Uvek se trudim da sa đacima imam jedan ljudski, topli pristup. Sa takvim pristupom moguće je od talentovanog učenika napraviti vrhunskog pijanistu. Međutim, nije važno da li će neko izrasti u ozbiljnog umetnika ili neće, važno je da svako detete koje izađe iz Muzičke škole, muzika prati kroz čitav život. Kod dece razvijamo osećaj za lepo. Imam đake koji su danas lekari, pravnici, majstori, ali mi se javljaju da me obaveste da su kupili instrument i da će opet svirati "za svoju dušu". Radim već četrdeset godina i dolaze mi sada unuci mojih nekadašnjih učenika da ih podučavam. To mi je najveća nagrada, jer to znači da sam svojim đacima razvila osećaj za lepo, kao i ljubav prema muzici koju prenose na svoje potomke - završava Šoti Sobonja. 

Podsećamo, talentovana pijanistkinja Danijela Zvekić učestvovala je u drugoj sezoni naše rubrike "Oni dolaze", a povoda za intervju, izvesno je, biće i u narednim godinama.