Mladi na selima? Bacanje prašine u oči!

Salaš porodice Šarčević, izgrađen je pre skoro 100 godina, restauriran nekoliko puta. Asfalt je 1976. godine prošao tim krajem, i tu ih i utemeljio.

- Uspeli smo da sačuvamo korene. Nekada je bilo mnogo salaša u našoj okolini, broj salaša je 336., pa možete zamisliti koliko ih je nakada bilo? Imamo registrovane tri farme na našem imanju. Sin drži ovčarsku i svinjarsku, dok ja živinarsku farmu. Imamo oko sto ovaca, umatičene Virtemberg, 59 krmača, od praseta do tovljenika i do 1000 tovljenika godišnje, odgajamo 5000 koka nosilja, imamo silose kapaciteta 130 vagona, iz kojih otpad koji prečistimo, dajemo ovcama. Obrađujemo negde oko 400 jutara zemlje, a imamo i svoju mešaonu. Ovaj posao radimo porodično, i uspevamo sve sami, jer sam gledao da se sve prilagodi, mehanizuje i olakša. Znatno smo tokom poslednjih godina promenili organizaciju, mehanizaciju, koje su direktno uticale i na prinos, kvalitet, pojeftinjenje proizvodnje, objašnjava Stipan Šarčević.

Stipan kaže da ni u inostranstvu nema mnogo zaposlenih na sličnim farmama, primer je farma u Holandiji, sa 3500 krmača, i samo 3-4 radnika, a ne smeju da imaju više od 40 časova rada nedeljno. Kaže, obišao je puno zemalja, i nigde nije zastupljeno samo ratarstvo, već je proizvodnja direktno povezana sa stočarstvom.

- Svi kažu, „lako je vama ovde na salašu“. Tvrdim da nije tako. Mi ni dinar pomoći nismo dobili. Sve što smo izgradili, izgradili smo od naših sredstava i delom od kredita, dok od lokalne samouprave i mesne zajednice nikada ništa nismo dobili. Nama poljoprivrednicima, najviše smeta neizvesnost, odnosno to što ne možemo da planiramo cene po kojima ćemo prodati naše proizvode. Svemu što mi kupujemo, drugi određuju cenu, a onome što mi proizvedemo, takođe drugi određuju cenu. Mislim da nam se ne piše dobro. Udruženja su „potonula”, a ima nas mnogo. Nažalost, ostaćemo bez radne snage, zemlje će biti, ali neće imati ko da je obrađuje, kaže Šarčević.

Sivački put, zemljani, širine 7-8 metara, osim do skretanja za salaš, vodi do poteza od 2000 ha državne zemlje iza salaša, čiji je i Stipan korisnik.

- Taj put se koristi svakodnevno. Postoji odobren tender za izgradnju puteva u okolini, pa i Sivačkog. Međutim, ništa nije urađeno po tom pitanju od strane nadležnih. Takođe, imam problem na jednom delu zemlje od otprilike 10 ha, gde 2 jutra zemlje ne radim već par godina jer kanali nisu očišćeni i voda navire, a uredno plaćamo odvodnjavanje, ističe Šarčević.

ISV Feed & Consulting je firma sa kojom imaju odličnu saradnju, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva.

ISV nam obezbeđuje visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju. Sarađujemo već više od 20 godina i sa „Salašom 024” iz Aleksandrova i firmom „Raiffeisen Agro”. Član sam od samog početka i kluba „100P plus” koji okuplja najbolje poljoprivrednike u Vojvodini, ističe Šarčević. - Žalosno je kada čujem da se želi pomoći selima, tu priču slušam još iz svoje mladosti. Kako na ovakvom tržištu, na ovakvoj vetrometini da mlad čovek počne bez ičega? Izuzetno mi je žao što ljudi ne primećuju, ali priča da će se pomoći mladima, da ostanu na selima i bave se poljoprivredom, je ustvari umotano bacanje prašine u oči. Od toga neće ništa biti, za 10-15 godina sela će se prepoloviti, a domaćinstva sa zemljom površine do 20 jutara više neće postojati. Ne može ratarstvo sa 5-10 jutara zemlje da opstane bez stočarstva. Preživeće malo jača gazdinstva, ali i ona će imati velikih problema. Ovde nema pravila igre, zakona, ovo je igra bez granica, a ko koliko bude mogao, igraće, zaključuje Šarčević.