Mladi pisci stvaranjem čuvaju uspomenu na Danila Kiša

Mnogi od njih pročitali su svoja originalna dela na temu slobode, neki su podelili svoju životnu priču i sećanja iz detinjstva, nizali su se najlepši, ali i šaljivi stihovi posvećeni majkama, dok je za pojedine, poput trinaestogodišnje Jovane Šarčević, ovo bila jedinstvena prilika da se oslobodi straha i po prvi put javno govori o svom stvaralaštvu.

- Bila sam pod velikom tremom i kada sam prvi put izašla pred publiku, tresle su mi se ruke. Kasnije sam shvatila da nema razloga za strah i da su ovde ljudi koji će razumeti moje reči i potrebu da pišem. Tako su reči počele same da izlaze iz mene, ohrabrila sam se i sad već ne mogu ni da dočekam sledeći nastup - kazala je Jovana.

Dok su ostali pisali, Maša Mihajlović je crtala portret Danila Kiša, koji je na kraju večeri poklonila istoimenoj Fondaciji.

- Inspiracija je došla sama, jer je Kiš naš pisac, Subotičanin kao i svi mi, i mislim da je zaslužio da ga se sećamo i da na njegov rođendan stvaramo - rekla je Maša.

Da je ovo najbolji način da se obeleži pišev rođendan, saglasna je Sanja Babić, profesorka srpskog jezika i književnosti koja vodi Književni klub, istakavši da nema ničega lepšeg od toga kada mladi talentovani pisci stvaranjem čuvaju uspomenu na lik i delo Danila Kiša.

- Kiš je bio neko ko je pronalazio inspiraciju u ljudima, u svojim prevodilačkim delima, konstantno je tragao za tom inicijalnom kapislom koja će mu poslužiti kao polazna tačka za stvaranje, stoga mislim da ne postoji ništa bolje i ništa lepše, nego da ponovo čujemo njegov glas, da se iznova podsetimo njegovih reči i da mladi ljudi, poznajući njegov lik i delo, krenu njegovim stopama. Mislim da je to važnije od bilo čega drugog - rekla je Babić.

Danilo Kiš je rođen 22. februara 1935. godine u Subotici. Bio je prvi student koji je 1958. godine diplomirao na katedri za Opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, laureat je brojnih domaćih i međunarodnih književnih nagrada, dok su "Mansarda", "Psalam 44", "Bašta i pepeo", "Rani jadi", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih", "Čas anatomije", "Homo poeticus", samo neka od ostvarenja iz bogatog književnog opusa koja i danas čuvaju sećanje na ovog velikana srpske književnosti. Umro je 15. oktobra 1989. godine u Parizu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.