Murali kao muzeji na otvorenom

Mural je umetničko delo isključivo estetske i nekomercijalne sadržine, koje se oslikava na spoljnim delovima zgrada ili drugih objekata u javnoj upotrebi, a u cilju stvaranja i razvoja kulturnog ambijenta i estetskog izgleda grada. Naš grad poseduje svega tri, barem tako navode iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica.

- U zaštićenom jezgru grada, za čiju smo teritoriju nadležni, nema slikanih murala, dok se u neposrednoj blizini gradskog jezgra nalazi tri murala u naselju Radijalac, nastalih u intervalu od pre 10 godina do danas - navode iz Zavoda.

Oslikavanje murala na velikim zidnim površinama nije nova pojava. Štaviše ono predstavlja najstariji oblik slikarstva, još iz vremena kada je čovek oslikavao zidove pećina u kojima je boravio, kako bi iskazao svoje ideje i verovanja. Istoričarka umetnosti Nela Tonković kaže da se tokom protoka vremena, slika na zidu nikada nije gubila, samo se majstorstvo u njenom izvođenju menjalo i usavršavalo.

- Ako se prisetimo civilizacije Starog Egipta, Grčke ili Rima, možemo videti da su ljudi koristili velike zidne površine da bi izrazili određene religiozne zanose ili ilustrovali prirodu i svakodnevni život koji ih okružuje. Tokom renesansnog perioda murali doživljavaju vrhunac, pojavom iluzije treće dimenzije na zidnoj površini, pri čemu su italijanski i francuski majstori bili posebno vešti u približavanju zidne slike kao nečega što vodi u jednu novu realnost. Shvativši da zidna površina ima moć da stalno bude pred okom velikog broja ljudi, početkom 20. veka težište se prenosi na određene socijalne i društvene teme, pri čemu se mural iz Evrope seli u Meksiko, gde je velika trojka oslikavala zidove kako bi iznedrila socijalnu realnost države, te približila revoluciju Meksikancima, odakle je krenuo pokret muralizam – kaže Tonković, dodajući da se socijalna problematika zadržala kao vodeća tema murala do današnjih dana.

Da su savremeni murali odraz bunta, potvrđuje i Andrej Josifovski, arhitekta i ulični umetnik, koji je za četiri godine, koliko se bavi ovom umetnošću, oslikao oko 100 murala, među kojima je i onaj u našem gradu posvećen tragično nastradaloj Tijani Jurić. Prema njegovim rečima, murali se u našoj zemlji još uvek doživljavaju kao nešto što je avangardno, zbog čega privlače veliku pažnju ljudi.

- Mural je slika na zidu sa elementima koje poseduje i obična slika, ali je njegovo značenje presudno. U svom radu imam dva koncepta, prvi je takozvani komercijani, ali ne u smislu da se prodaje, već po tome što oslikavanjem poznatih ličnosti ukazujem na određeni problem, što veoma lako dopre do ljudi i medija. Drugi, koji više volim, jeste umetnični, odnosno uklapanje murala u okolinu i stvaranje vizuelnog identiteta grada. Takav je moj omiljeni "Ronilac" na mostu, koji pliva uzvodno uz reku, te odražava borbu za kulturu i umetnost ili "Ruka spasa" koja izvire iz vode, ukazujući na borbu protiv pomodarstva i kiča. Murali su postali svojevrsni muzeji na otvorenom, što i jeste moj cilj, da se napravi galerija na otvorenom koja bi podigla svest u društvu - objašnjava Josifovski, dodajući da inspiraciju za oslikavanje crpi iz najrazličitijih stvari, izreka, ljudi, događaja i putovanja.

Tokom razvoja ove umetnosti u Subotici, zabeležen je i jedan slučaj uklanjanja murala sa spoljnog dela zgrade sadašnjeg Gradskog muzeja, zbog, kako navode iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, restauracije objekta.

RAZLIKA IZMEĐU MURALA I GRAFITA - Murali predstavljaju vid konceptualne umetnosti, čiji cilj je da sugrađani, nakon što ugledaju proizvod mašte autora, ostvare interakciju sa umetničkim delom, razumeju njegovu poentu i osete emociju. S druge strane, naglasak grafita je na delovanju izvan socijalnih normi i misteriji, s težnjom da prenesu konkretnu poruku, koja može biti pozitivnog ili negativnog karaktera. Takođe, grafiti su specifični po tome što većina njih često ne može da se pročita bez poteškoća, što znači da su usmereni ka određenoj ciljnoj grupi, dok su murali otvoreniji prema široj publici. Ipak, oba koriste humor, ironiju i apsurd kako bi komunicirali sa slučajnim prolaznicima, s namerom da ih navedu da se na trenutak zamisle.

- Postojao je mural u formi street arta pre 12 godina na zgradi Minerve, sve dok se zgrada nije restaurirala za potrebe Gradskog muzeja, pre desetak godina, i tada je fasada obnovljena i prefarbana - navode iz Zavoda.

Prisećajući se tog murala, Nela Tonković ističe da je on bio jedan od uspešnijih, jer je sadržao kritičku notu, antiratne i ekološke prirode, te da se njegov odjek danas može videti na muralu "Duga", koji se nalazi na susednoj zgradi kod Borsalina, autora Igora Stangliczky. Zbog čega u našem gradu oživljavanje prostranih zidnih površina još uvek nije zaživelo, istoričarka umetnosti objašnjava kompleksnim procesom nastajanja murala, kao i nedovoljnom angažovanošcu lokalne zajednice.

- U Subotici ima sasvim dovoljno površina na kojima bi ovakve intervencije mogle da budu urađene, međutim uvek je za dobijanje umetničke vrednosti potrebno angažovati profesionalne umetnike i biti svestan da je mural jedan od najskupljih umetničkih dela, koji se veoma dugo stvara. Mislim da kod nas ova vrsta umetnosti još uvek nije došla na red, jer Subotica ima mnogo investicionih projekata u kulturi i troškova oko tekućeg održavanja, te se ne može očekivati da Grada sam inicira, ali zato postoje konkursi Ministarstva kulture, koji su delimično opredeljeni za stvaranje dela savremene umetnosti na javnim površinama, na koji način su mnogi gradovi i dobili murale. Takođe, ovo je poziv i nama, radnicima kulture, da se više uključimo i pokrenemo po ovom pitanju, kao i civilnim udruženjima, jer bi murali mogli da obogate našu svakodnevicu - zaključuje Tonković.