Muževi i sinovi zlostavljaju žene i majke

Stručnjaci pretpostavljaju da je porodičnog nasilja bilo više, ali je sve ostalo između četiri zida.

Jedan od poslednjih slučajeva pokazuje o kakvom je nasilju reč.

Zlostavljana je nezaposlena četrdesetogodišnjakinja koja nema podršku roditelja, a čiji je suprug otac jednog od njena dva maloletna deteta. Prema njenim rečima, muž je veoma dobar dok ne popije. Više godina je podnosila nasilje, ali je pomoć Centra za socijalni rad potražila prvi put kada je pijani muž udario i dete koje je pokušalo da je obrani.

Danijela Zvekić, sociolog i rukovodilac službe za planiranje i razvoj u Centru za socijalni rad, kaže da su se nekada žene javljale za pomoć posle sedam godina nasilja i ponižavanja, a sada posle četiri.

- Žrtve i zlostavljači su u proseku stari 37 godina. Najviše porodičnog nasilja zabeleženo je ove godine u vreme godišnjih odmora, vikendom, od 18 do 24 sata. U više od 40 odsto slučajeva nasilnici su muževi, sinovi 13,7 i supruge 5,8 odsto. U odnosu na prethodne godine zabeležen je porast seksualnog nasilja, dok su psihičko i fizičko zlostaljanje podjednako zastupljeni - kaže socijalni radnik Danijela Zvekić.
Ona dodaje da je u većini slučajeva žene trpe jer su ekonomski zavisne i samo u devet odsto slučajeva imaju rešeno stambeno pitanje. Zadobijene povrede nakon fizičkog zlostavljanja su modrice, podlivi i ogrebotine po licu i vratu.

- Bez obzira na posledice i ponavljanje nasilja žrtve se uglavnom vraćaju svojim zlostavljačima. Veoma često imamo slučaj da uloga nasilnika bude prenesena sa oca na sina, kao model ponašanja -kaže Zvekićeva.
Rada Božić, socijalni radnik u Centru za pomoć i podršku porodici, kaže da je sigurna kuća prve stanare primila u oktobru.
- U kući se trenutno nalaze dve žene i troje dece i oni su veoma dugo trpeli psihičko i fizičko nasilje. Nastojimo da ih izolujemo od nasilnika i da ih lišimo svih drugih izolacija kojima su bile izložene - kaže Rada Božić.

Sigurna kuća žrtve prima na 90 dana. Po potrebi ostaju i duže. Stanarima kuće dobijaju informacije o pokretanju krivičnog postupka jer uglavnom ne znaju da je nasilje krivično delo. U trenutku kada žrtva odluči da izađe više ne živi sa nasilnikom, zlostavljači ih progone.