Muzika graditeljstva
Kad su se na kraju ovog sadržajnog dana vratili kući i kad se osamio, sabirao je utiske. Pustio muziku na gramofonu u svojoj sobi, sa brižljivo pripremljenim pločama, koje su zadovoljavale njegov muzički ukus. Izabrao je Betovena – Mesečevu sonatu. Navijao je ručku, sa strane kutije, udesno dok se opruga nije potpuno zategla, otkačio je kočnicu i gramofon je počeo da ispušta čarobne zvuke. Sa leve strane je bio selektor brzine, podesio ga je na 78 obrtaja.
Voleo je muziku. I njegov rad je bio skoro uvek vezan za nju, jer je u većini javnih objekata koje je projektovao, moralo da se vodi računa o akustici. Bilo da je u pitanju potreba jasnog i razgovetnog prenošenja glasova kroz prostoriju ili potreba za istančanim akustičkim sklopovima koji će verno prostorom prenositi muziku, na isti način verno u svakom deliću istog.
Bio je svestan da će ga u Pešti pamtiti pre svega po zgradi Narodne opere (Népopera). Ovaj poduhvat izgradnje, on i Komor su uradili zajedno sa kolegom Gezom Markušom za svega devet meseci.
Zgrada narodne opere – dan otvaranja
Sećao se tačnog datuma otvaranja – 11. decembar 1911. godine. Zbog veoma kratkog roka koji im je dao investitor – Gradsko veće Budimpešte, često je bio u vremenskom raskoraku između ove izgradnje i aktuelnih projekata u Subotici u to vreme, koji su bili u svojoj kulminaciji. Ali oba posla su bila ugovorena i valjalo ih je završiti kvalitetno, na visini svog renomea. Zbog toga je i njegova, uglavnom pismena, komunikacija kojom je opskrbljivao subotičkog gradskog inženjera Đulu Valija uputstvima oko, u to vreme, unutrašnjih radova na Gradskoj kući bila manje intenzivna. Jednom mu je čak i naznačio u pismu da neće moći dolaziti u Suboticu sledeće nedelje zbog premijere u operi, te da mu napiše sve eventualne nedoumice za tu nedelju. Nije smatrao da će to štetiti kvalitetu, jer je uspevao da se izbori sa Subotičanima da sve bitne radove rade zanatlije u koje je on imao potpuno poverenje. Na operskoj premijeri, čuvši pun zvuk orgulja, u prepunoj sali od 400 kvadratnih metara, znao je da je poduhvat što se akustike tiče uspeo.
Premijera na dan otvaranja Narodne opere
Opera je bila objekat skromnih linija i jednostavnog stila, pa se malo pribojavao da li će sve ispasti prema empirijskim predviđanjima. Ovde nije bilo mesta i prostora da se akustičnost obezbeđuje tankim ljuskastim površinama svodova, kao kod subotičke sinagoge ili Velike terase na Paliću, koju je paralelno radio, pa mu je mogla poslužiti kao usporedba. U ovim objektima je akustika bila bitna, ali svakako ne koliko u zgradi jedne opere. Ipak, sve je dobro ispalo.
