Muzika kao inspiracija
Muzika na njegovom gramofonu je bila pri kraju. Opruga je bila dobra i zvuk gramofona je bio ujednačen i bez usporavanja. Od svih kompozitora on je ipak najviše voleo Mocarta. Razmišljao je zašto toliko voli tog salzburškog genija i od kad traje ta ljubav prema njegovoj muzici. Shvatio je da je fascinacija tim genijem započela nakon što je jednom u Bečkoj državnoj operi, sa suprugom Irenom, prisustvovao izvedbi Čarobne frule. Bio je veoma fasciniran muzičko scenskom usklađenošću ovog dela. Takođe, simbolika, koju je i sam obožavao, je bila više nego zastupljena u ovom delu. Danima je vrteo u glavi prizore i muziku tražeći detalje i poruke.
Gramofon na navijanje
Čitao je zapise savremenika. Oni su uglavnom smatrali kako je naučnik i pisac Ignac Von Born, kompozitorov veliki prijatelj kojeg je cenio, poslužio kao model za lik Sarastra, mudrog sveštenika u Čarobnoj fruli. Nadalje prema nekima Kraljica noći bi mogla predstavljati mračnu stranu društvene moći, dobri junak Tamino bio bi Car Josip, a junakinja Pamina sam narod. Čarobna frula je predmet koji ima magične moći te se svi za nju bore, a u prenesenom značenju to je muzika koja nas prati kroz ceo život i daje inspiraciju, nadu i utehu.
Na kraju je zaključio da je lepota opere u tome što svako vreme može da posmatra Čarobnu frulu na neki svoj način, i svaka od tih interpretacija ima svoju ispravnost. Bilo da je ova opera viđena kao bezbrižna bajkovita fantazija, alegorija vremena nastajanja, bitka za ravnopravnost ili borba dobra i zla, ona uvek nanovo priča o magiji i sazrevanju svakog sledećeg ljudskog naraštaja.
Kad je započinjao projektovati neko zdanje, često je satima pre toga slušao Mocartova ali i dela drugih kompozitora, poput Franca Lista, Šopena ili Čajkovskog. Osećao je da na taj način dobija neko posebno nadahnuće i inspiraciju. To je bio osećaj, a stvarnost je pokazivala da učinak ne izostaje.
Setio se da je slušao upravo Čarobnu frulu pre nego što je započeo rad na projektu Gradske štedionice u Subotici.
