Na Kelebiji nedostaju asfaltirane ulice, vodovodna i kanalizaciona mreža

Na 84 kvadratna kilometra koji obuhvataju prostor između državne granice na severu, pruge Subotica-Budimpešta, Bajskog puta i do puta Edvarda Kardelja, odnosno ulice 15. avgusta, živi oko 2800 stanovnika. Ali, od proleća do jeseni taj broj je mnogo veći, gotovo četiri i po hiljade, jer dolaze vikendaši. Kelepčani, ne bez ponosa, kažu da su prvi na „kapiji“ sa Evropskom Unijom i da oni koji ulaze u našu zemlju prve utiske o njoj stiču upravo prolazeći kroz Kelebiju.

Takvo predstavljanje pred svetom nosi i odgovornost, čega su svesni i u tamošnjoj mesnoj zajednici, a nedavno izabrano rukovodstvo želi da mnogo toga učini, kako bi slika koju pruža naselje putniku-namerniku bila što privlačnija, ali istovremeno i da stanovnicima najsevernijeg dela ne samo Subotice nego i Srbije uslovi za življenje budu što bolji.

„Na nama je da nastavimo da radimo u mesnoj zajednici i mada se obično kaže da oni prethodni nisu ništa radili – to nije tačno! Ovo je dobar sastav rukovodstva kakav još nismo imali, postoje naravno i problemi koje treba rešavati, ali svima nam je stalo da učinimo što više da naša mesna zajednica napreduje, jer ima odlične uslove za to. Imamo lep Dom kulture, imamo sve što nam je priroda dala, šumu, pesak, plodnu zemlju, vazdušnu banju, jedino nam valjda nedostaju reka i rudnik kamena, ostalo sve je tu. Najvažnije nam je da angažujemo građane da zajednički radimo u njihovom interesu, da sprijateljimo selo, tako da kažem, da ne bude podela ni po političkoj ni po nacionalnoj osnovi, jer mesna zajednica sa svojim aktivnostima postoji radi svih, da nastojimo da pružimo meštanima sve što od nas zavisi.  U isto vreme i mladi ovde moraju da prihvataju obaveze, jer ako ih postepeno ne prenesemo na njih, onda nismo ništa uradili“, kaže Antal Ištvan, novoizabrani predsednik Skupštine, koji je u Mesnoj zajednici Kelebija aktivan već 17 godina.

PETICIJA - Stanovnici Graničarske ulice obratili su se peticijom mesnoj zajednici jer vozila koja odnose pesak iz majdana koji je ovde otvorio „Voj-put“ uništavaju ulicu a građani se žale da im usled vibracija od prolaska teških vozila pucaju kuće.

„Građani se žale na buku ne samo u radnom vremenu nego i noću, i mi ne znamo tačno ko radi tamo, ko eksploatiše pesak.  Stvoreni su već i krateri dubine od 20 metara i više i s obzirom da posle vađenja peska oni imaju obavezu da te rupe popune, ne znamo da li će i čime to učiniti. Takođe imamo obećanje da će asfaltirati i popraviti ulicu, ali pitanje je kada. Zbog žalbi stanovnika graničarske ulice, kojih je oko 150, moraćemo hitno da vidimo sa „Voj-putem“ kako te probleme rešiti“, kaže predsednik Saveta Kelebije Veljko Burić.

Ono što prvog čoveka ove mesne zajednice ohrabruje i raduje jeste što se broj stanovnika naselja povećava, po čemu se izdvaja od svih drugih mesnih zajednica, ali to u isto vreme zahteva i poboljšavanje uslova življenja. A Kelebiji dosta toga nedostaje.

„Učestvujemo u prekograničnoj saradnji, zbratimljeni smo sa tri mesne zajednice u Mađarskoj, i ponekad me, ne samo oni, sa čuđenjem pitaju: Da li je moguće da u 21. veku nemate kanalizaciju!?  Da, zamislite, moguće je, a Kelebija je 18 metara višlja od gradskog prečistača i otpadna voda bi prirodnim padom mogla da se odvede na njega. Kanalizacija postoji, doduše, do Zorkine pruge, ali nema kapacitet da vodu odavde prihvati i sprovede do uređaja“, govori Antal Ištvan o komunalnoj slici Kelebije.

U planu su vodovod i kanalizacija

U program za 2016. godinu mesna zajednica uvrstila je proširenje vodovodne mreže, a naredne, 2017. godine, u planu je izrada projekta za uvođenje kanalizacije.  Izgradnju vodovoda treba rešavati istovremeno za tri mesne zajednice koje gravitiraju jedna drugoj – Kelebiju, Zorku i Peščaru.

„Zbog tehničke izvedbe, širenje vodovodne mreže treba da bude prstenasto, a pošto mi u našoj glavnoj ulici, na Putu Edvarda Kardelja, imamo nešto malo vodovoda, sledeći zahvat je da se stvara prsten i povezuje ulica Kizur Ištvana s jedne strane, i 4.  jula s druge sa Edvarda Kardelja.  To su dva prstena, severni iz 4.  jula i južni iz Kizur Ištvana, s tim da se prema projektu krak mreže nastavi prema mesnoj zajednici Zorka. A pošto se graničimo sa Zorkom i Peščarom, priključenje će imati i mesna zajednica Peščara s druge strane glavnog puta“, objašnjava Veljko Burić, predsednik Saveta u Mesnoj zajednici Kelebija. On kaže da projekti za vodovodnu mrežu već postoje i da očekuje da će u narednoj godini početi da se realizuju.

Predsednik Skupštine Antal Ištvan dodaje da se sa izgradnjom vodovoda na Kelebiji stalo pre dvadesetak godina i da ga ima samo oko 60 domaćinstava, a koristi jedva četardesetak.

„Problem je u tome što su ona domaćinstva koja imaju malo više stoke pošto im više nisu bili dovoljni kopani bunari, pravila bušene na oko 50 i nešto metara, iz kojih su imali i za sebe vodu za piće. Oni nisu imali računicu, pošto su uložili u bušenje bunara i kupovinu hidrofora, da se priključuju na mrežu, ali u međuvremenu te kopane bunare su smatrali idealnim za septičke jame. E, sada, vodonosni sloj je vremenom zagađen, pije se bakteriološki neispravna voda, pa se situacija promenila: građani će morati, ukoliko žele da piju zdravu vodu, da se priključuju na vodovodnu mrežu“, govori nam Antal Ištvan.

Kada se bude radio projekt za kanalizaciju, smatraju u Mesnoj zajednici Kelebija, kao i kod vodovodne mreže, treba ga uskladiti i objediniti sa Peščarom i Zorkom, kako bi se pitanje odvođenja otpadne vode zajednički rešavalo.

Šta ponuditi mladima?

Na Kelebiji mladi nemaju mnogo izbora kada je reč o zabavama, izlascima, pa čak i sportskom životu, iako za njega postoje idealni uslovi. Može li mesna zajednica tu nešto da učini, pogotovo što je jedna predstavnica mlade generacije, Sanja Milošev, sa samo 23 godine dobila poverenje da bude zamenik predsednika Skupštine u mesnoj zajednici?  „U ovom rukovodstvu ja sebe smatram glasom omladine i trudim se da o radu u mesnoj zajednici što više naučim u ovom mandatu. Imam odlične saradnike sa velikim iskustvom i nije mi teško da ono što se dogovorimo sprovodim u delo. Da bi stvari pomerili sa mrtve tačke, počeli smo u Domu da jednom mesečno organizujemo retro-žurke, dolazi di-džej, one su besplatne i prilika je da se mladi okupe i da se druže.  Tom prilikom postavljamo kutije za humanitarnu pomoć, a Skupština će od prikupljenih sredstava da se opredeli da novčano pomogne nekoj porodici, zabavištu ili školi. To okupljanje je za sada jednom mesečno, nije dovoljno, ali bolje išta nego ništa. Ima i drugih programa, kada se okupljaju penzioneri, i gledamo da uskladimo korišćenje sale“, kaže Sanja Milošev.

Sportski život na Kelebiji zamro je pre više od jedne decenije kada je ugašen Fudbalski klub „Graničar“. Teren postoji, ali je zapušten i namera je novog rukovodstva da već početkom 2016.  godine oživi sportske aktivnosti i deci i omladini pruži uslove da se njima bave.

„Odmah posle Nove godine krennućemo da pokušamo da se taj teren, bivšeg „Graničara“, koji ima 11.000 kvadratnih metara, osposobi i da ga koriste deca predškolskog i školskog uzrasta kao i omladina. Videćemo da li se može obnoviti rad fudbalskog kluba, da počnemo sa mlađim selekcijama, ali na ovom prostoru osim fudbala mogu da se odvijaju i brojni drugi sportovi“, kaže Veljko Burić.

Nisu samo sportski tereni mesta za rekreaciju i odmor na Kelebiji, to je pre svega jezero Majdan, omiljeno izletište i mladih i starijih, ali bi moglo da bude i Kelebijsko jezero ukoliko dođe do njegovog uređenja.

„Kako saznajemo, u planu je da se Kelebijsko jezero pretvori u akumulaciono, da bude očišćeno i da se napuni atmosferskom ili nekom drugom vodom.  Na drugoj strani ostali bi trska i rogoz kao stanište za ptice. Zapušten je, doduše i Majdan, to je nelegalno, divlje, neuređeno izletište, ali voda je sto puta čistija nego na Paliću pa je dobro i ovakvo kakvo je. Pri ruci nam je i besplatno, to je divan prostor u borovoj šumi i borićemo se da ostane takav“, kaže predsednik Skupštine na Kelebiji Antal Ištvan.