Na putu do "doma"
Zaputio se ka Kunecovoj palati rano ujutro. Svakako nije mogao spavati, a voleo je taj jutarnji doživljaj ovog mesta okupljanja uglednih Subotičana. Tamo je i sam voleo da zakazuje svoje sastanke za vreme brojnih dogovora i za vreme izgradnje objekata po njegovim nacrtima.
Jutro je bilo neobično mirno. Sve je izgledalo kao tek postavljena scena na koju tek treba da stupe životni glumci. Njegov doživljaj projektovanja je bio takav. Imao je običaj posmatrati kradom da li ljudi koriste neko javno zdanje na način na koji je on predvideo da će se život u njemu odvijati. Doživljavao je korisnike kao pozorišne artiste i posmatrao da li će igrati svoje uloge bez jasno napisanog scenarija, umesto kog je sve bilo zapisano u enterijeru i kulisama. Isto je bilo i sa uređenjem prostora oko objekata, u slučaju da je objekat bio u kakvom parku ili slično. Voleo je proučavati puteve kretanja ljudi nakon izgradnje objekta i veoma se radovao kad bi video da se ljudi kreću samo po onim stazama koje je on popločao, da ne prave prečace po travnjacima, utabavajući nove koridore. To je značilo da je dobro procenio psihologiju kretanja i odabrao optimalne putanje kretanja.
Čeza za raznošenje mleka
Iz poprečne ulice se čulo treskanje limenih kanti koje neko vozi po kaldrmi. Za par trenutaka pojavio se stari mlekar, koji je razvozio mleko po gradu, na svojim namenskim čezama. Zastao je ispred jedne kuće da isporuči mleko. Sporo se kretao vukavši noge po trotoaru, tako da se zvuk koji su pritom proizvodili krajevi njegovih papuča čuo daleko. To šuštanje je čula i domaćica, očigledno izvežbana da ga prepozna. On nasu u svoj limeni lonac za razmeravanje (sa obelezenom crtom za ½ l i za punu posudu 1 l), tečnost do pola i pretoči ga u njen sud. Pošao je dalje, do mesta sledeće isporuke.
Utom je Jakab, hodajući polako za njim, stigao do palate. Posmatrao je park na bivšem pijačnom trgu i shvatio da je mnogo promenio svoj izgled u odnosu na vreme kad je zadnji put bio ovde. Za dve decenije drveće je naraslo do neprepoznatljivosti a rastinje je poprimilo drugi izgled. Bilo je neobično mirno u parku. Nije bilo ljudi, osim jednog bicikliste, koji je zavaljeno sedeo na klupi sa rukama opruženim duž gornje daske naslona, zagledajući ponosno svoje prevozno sredstvo. Delovalo je kao da ga je ovde postavio na razgledanje sugrađanima.
