Na Rati u Bajmoku obeleženo 105 godina od proboja Solunskog fronta
Mnogo pre nego što je 15. septembar zvanično uvršten u red važnih nacionalnih datuma, na Rati se on obeležavao i čuvao od zaborava.
- Ovo veoma značajan datum, veliki dan u istoriji srpskog naroda, koji nažalost nismo smeli da obeležavamo u vreme komunizma. Čim smo smeli to da radimo, mi smo, 1993. godine, napravili spomen obeležje našim dobrovoljcima i od tada mi svake godine podsećamo na veliko delo naših predaka dobrovoljaca i boraca. Nijednu godinu nismo preskočili, uprkos često teškim okolnostima – ističe organizator Dragutin Lukić, unuk srpskog ratnog dobrovoljca Obrada Lukića. – Cilj je da se njihovo delo ne zaboravi, kao ni ogrmno žrtve koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu, a to je više 1.4 miliona duša. Naši preci su su u najtežim uslovima branili i ispisivali najsvetlije stranice naše istorije. Sve ove godine u programu su učestvovale generacije i generacije učenika škole na Rati, to im ostaje u trajnom sećanju i na taj način sve ovo prenosimo na buduće naraštaje.
Veliki datum okupljenima je čestitao Srđan Samardžić, član Gradskog veća za privredu, ističući njegov značaj ali i važnost čuvanja i negovanja uspomene na sve one koji su za slobodu zemlje dali ono najvrednije – svoje živote.
- Simbolika praznika Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave je upravo ovo što je ovde predstavljeno. Tog 15.septembra 1918. naši su preci srcem prošli kroz čelik i u neuzastavljivom proboju, želeći da što pre oslobode svoju zemlju, za 46 dana oslobodili našu prestonicu. Ovi junaci čija su imena uklesana u spomenik, predvođena veličinama čije se biste nalaze oko njega, podsećaju na velike događaje koje ne smemo da zaboravimo. Srpski vojnik, država, vojska i narod, zajedno sa našim lsobodarskim prijateljima, izvojevali su veliku pobedu i slava im velika i želim da i naši potomci što duže obeležavaju ove datume i ovaj praznik – poručio je Samardžić.
U svečanom delu programa sa nekoliko muzičkih umera nastupila je ženska pevačka grupa "Subotičke frajle", dok su učenici lokalne osnovne škole recitovali pesme.
Za ovu priliku, Milun Đačić iz Mišićeva je napisao pesmu pod nazivom "Srpske heroine" koju uz njegovu dozvolu objavljujemo u celosti u nastavku.
Srpske Heroine
Poznata je naša hrabrost
i tako je vjekovima,
svagda su se srpske majke
ponosile sinovima.
I kćeri su mnogo puta
junaštvom se dokazale,
izreka je drevne Pive:
"Sa srpkinjom nema šale".
Milunku nam Bog uzdiže
tokom Prvog svjetskog rata,
otišla je na bojište
mjesto svoga mlađeg brata.
Hoću pušku, grmila je
kad je stala pred vojvodu:
Hoću pušku, da pomognem
napaćenom mom narodu.
Кoliko je bila srećna
kad je pušku dograbila,
hrabrošću je i junaštvom
čitav svijet zadivila.
Više puta ranjavana
sve je rane prebrodila,
i svakog je ranjenika
sa bojišta izbavila.
Ordenjem se okitila
višestruko nagrađena,
u tom strašnom Prvom ratu
još je bilo hrabrih žena.
U Gvozdenom srpskom puku
Floru Sands su Škotlanđanku
naročito i posebno
poštovali uz Milunku.
Nemanjići naši sveti
put su pravi odabrali,
brod su srpski usmjerili
ka duhovnoj vertikali.
I od tada na ovamo
putokaze mi imamo,
krst nosimo blagorodni
duše svoje spasavamo.
Uz veliku blagodarnost
Caru Slave i Gospodu,
i Кosovku djevojku je
podario srpskom rodu.
Tokom Prvog svjetskog rata
njen je primjer slijedila,
i krenula u podvige
zlatiborska gorska vila.
Ljubica je Čakarević
heroina iz Užica,
smjela, hitra, pouzdana
srpska kćerka hrabrog srca.
Posao je ostavila
i počela da se brine,
šta bi mogla učiniti
za odbranu otadžbine.
Postala je bolničarka
riješila da istraje,
posle rada učiteljskog
da pomogne dok rat traje.
I u grupu pregaoca
ka Solunu kreće gradu,
kroz bugarske silne straže
i čudesnu gaji nadu.
Da će doći do Soluna
srpskoj vojsci u sretanje,
vojvodama i komandi
prenijeti stvarno stanje.
Bila im je prvi vjesnik
iz Srbije porobljene,
i pomno su saslušali
izveštaje brojne njene.
Imala je moć pamćenja
naročitu i temeljnu,
a rečitost pogotovu
izražajnu i otmenu.
Dvadeset i sedam dana
putovala kroza sela,
podatke je mnogo važne
ratnom štabu donijela.
I u plan je ratni ušla
zadatak joj važan dali,
da u borbu Srbi krenu
prvi plotun kad opali.
I ispali prvo đule
na vražijeg crnog skota,
tim topovskim plotunom je
dala znak za proboj fronta.
Sve se sa njom posrećilo
i ona je svim Srbima,
k`o Jovanka Orleanka
što je bila Francuzima.
Medaljom je Obilića
zbog zasluga nagrađena,
ta odlučna i odana
iz Užica hrabra žena.
Svetosavska vjera sveta
daje snagu srpskom rodu,
u borbama neprestanim
za krst časni i slobodu.
Milunka je nedostižna
po viteštvu i hrabrosti,
plemenitom osjećanju
i beskrajnoj odanosti.
Ljubica je za pobjedu
sve od sebe hrabro dala,
snažnom voljom i moralom
u podvigu istrajala.
Sa njima smo nagrađeni
da nam trajno dušu griju,
one su nam ukrasile
slavnu našu istoriju.
Hvala Bogu, kad je nama
heroine takve dao,
slavimo Ga, jer je srpstvo
pred svijetom uzdigao.
