Na slavlju u porodičnom domu zlatnog olimpijca Davora Štefaneka

Slavlje je počelo već popodne, kada se Davor plasirao u finale i tako osigurao medalju za Srbiju. Već tada je postignut istorijski uspeh, ali se sa nestrpljenjem čekao finalni meč.

Smenjivali su se skandiranje, navijanje, pesma... bilo je uzbudljivo tokom čitavog dana. Sam meč na malom ekranu netremice su posmatrali otac Damir, majka Đenđi, brat Danijel, devojka Dolores i mnogi drugi. Odbrojavale su se sekunde koje su delile Davora od najsjajnijeg olimpijskog odličja.

- Obećao je medalju i to obećanje je ispunio. On sve što obeća, to i ispuni – sa ponosom kaže otac Damir. - Dan pre ovih velikih borbi rekao mi je „tata ovo će biti klanica“ a ja sam mu poželeo da on bude mesar i da se ne osvrće, već da samo nastavi dalje. Bilo je ljudi koji su mislili da od njega neće biti ništa, ali mi smo uvek verovali u njega. Kao klinac je znao da ode na pionirski, juniorski, pa na kraju na seniorski trening, trenirao je sa 39 temperaturom, ali nije odustajao. Sve što je postigao postigao je svojim trudom i radom.

Srce ponosne majke Đenđike umalo nije iskočilo. Nije mogla da zadrži suze radosnice.

- Nikada majku nije slagao, pa ni ovoga puta. Obećao mi je medalju i održao je obećanje. Ne mogu biti skromna pa da kažem da nisam očekivala medalju. On je verovao u sebe a mi smo verovali u njega – glasom koji je podrhtavao o sreće i uzbuđenja kaže majka Đenđika. - Nije bilo nimalo lako odgajiti šampiona. Bilo je problema, ali oni su svi iza nas. Uvek sam ga bila uz njega, išla na svaku njegovu borbu, verovala u njega i kada je hteo da odustane od ovog sporta, bodrila sam ga da nastavi, jer sam znala da on to može. On se uvek borio za znamenje Srbije, za samo jednu himnu i jednu zastavu, uvek smo ga vaspitali da pripada ovoj državi.

Uzbuđen, blago nervozan, ali i dobro raspoložen bio je i Danijel, Davorov mlađi brat. On je u društvu porodice i prijatelja gledao svog brata, ali nijednog momenta nije sumnjao u njega.

- "Davor je nekako uvek bio drugačiji. Svi smo se bavili rvanjem, svi smo trenirali, ali je on još kao vrlo mlad sve poteze radio savršeno. Ogroman talenat i ogroman rad su urodili plodom. Među nama je uvek bila izražena zdrava bratska konkurencija. Naše mečeve, pogotovo kada smo rvali u suparničkim ekipama su svi voleli da gledaju -  uvek smo se rvali i borili do poslednjeg poena. Čim je ušao u finale, znao sam da ima glavu za najsjajnije odličje. Bio je uporan, to mu se i isplatilo. Zacrtao je sebi neke ciljeve i to se ostvarilo." - rekao je Danijel

Među brojnom rodbinom i prijateljima koji su navijali za Davora sinoć su bili i pevač Dušan Svilar, drug iz detinjstva i Ljiljana Memišević, sa ćerkom Sanjom, koja je donela medalju svog supruga Refika sa OI iz Los Anđelesa 1984. godine, poslednju olimpijsku medalju koju je naša zemlja osvojila u rvanju. Sada medalja opet stiže u Suboticu i još je sjajnija.

Davore, hvala!

Soba sa trofejima, svedok bogate sportske prošlosti Štefanekovih

Damir Štefanek je ponosan na svoje sinove, porodicu, svakog dana se potvrđuje da su izrasli u poštene ljude, ljude ispravnih moralnih načela, sportskog karaktera. Oni znaju gde im je dom, ko im je porodica i ko su najvažniji ljudi. Njihovo zajedništvo videlo se i sinoć, svi su bili uz Davora, a Davor je u mislima bio uz njih.

Ima jedno mesto u porodičnoj kući koje svedoči o brojnim uspesima braće Štefanek i to je soba u kojoj se nalaze brojne medalje, pehari, plakete i druge nagrade za ostvarene sportske rezultate. Ovo je prava trofejna sala porodice Štefanek, na šta je Damir posebno ponosan.

Neprijatnost koja se ne može prećutati

Porodica Štefanek sinoć je otvorila širom vrata svoje kuće svima koji su želeli da uđu, srdačno i pravo domaćinski dočekali, za svakoga našli vreme da popričaju, evocirale su se uspomene, prepričavale anegdote iz sportske porodice Štefanek, ali onda smo čuli nešto što nas je zabolelo, a njih je sigurno još više...

SVEČANI DOČEK NA TRGU - Davor će dobiti svečani doček u svom gradu, u to nas uveravaju iz Gradske uprave, ali kada svo ovo slavlje prođe, kada se ugase reflektori, on i njemu slični ne smeju da se zaborave u budućnosti...

Porodica i prijatelji su tokom poslepodneva otišli u jedan ugostiteljski objekat nedaleko od glavne Železničke stanice kako bi zajedno pogledali svog Davora - sina, brata, dečka, prijatelja... Gledali su i veselili se Davorovim mečevima, međutim...

- "Bili smo veseli, odlično raspoloženi, niko nije bio ni približno pijan, niti se pravila bilo kakva šteta. Samo smo bili srećni zbog našeg Davora, pevali smo i veselili se u kafiću, a onda su nam došla dva policajca, koja su prvo bila u uglu lokala, pa su nam prišli i upozorili da se ne smemo radovati! Kažu suviše smo glasni! Ja sam im rekla, da li znate da je ovo moj sin, on se bori za Srbiju, mi smo njegova porodica, samo smo malo veseli, ne pravimo probleme, ali oni nisu hteli da čuju već su ljutito još jednom naredili da budemo tiši i otišli. Mnogo mi je žao što su se tako poneli, mi smo pošteni i zreli ljudi, samo su nam provrla osećanja i radujemo se našem Davoru!" - prepričava nam Davorova majka, a u očima kipi razočaranje... Otac slaže ramenima i dodaje - "Nema veze, nek' je on nama osvojio medalju, mi ćemo slaviti svim srcem i to zadovoljstvo ne mogu da nam oduzmu!"

I tako je i bilo. S obzirom da nije organizovano gledanje na Trgu Štefanekovi su odlučili da se za finale okupe u porodičnom domu i pošalju pozitivnu energiju prema Brazilu, a iako desetak hiljada kilometara daleko tu energiju je Davor osetio...

Pogledajte delić atmosfere iz porodičnog doma Štefanek

Pred polazak u Rio Davor je zastao kraj Olimpijske česme na početku Radijalca i pokazao gde će se njegovo ime nalaziti... u društvu velikih legendi kao što su Refik Memišević, Momir Petković, Đula Mešter, Tihomir Ognjanov... - Subotičana koji su osvajali medalje na olimpijadama... i kao što Davorovi roditelji vole da kažu, on kada nešto obeća, on to i ispuni....

foto: Davor Štefanek, privatna arhiva

Čestitke od Labana i Simovića

Na fantastičnom uspehu Davoru su čestitali gradonačelnik Subotice Bogdan Laban i član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Nemanja Simović.

- „Iskrene čestitke Davore na istorijskom uspehu i neizmerno hvala za radost, sreću i olimpijsko zlato osvojeno na ponos Subotice i Srbije. Nadamo se da će najsjajnija prva medalja koju ste ti i tvoj tim doneli našoj zemlji na Olimpijskim igrama u Riju biti dodatni podstrek našim reprezentativcima da sa još više optimizma, ambicija i samopouzdanja pristupe nadmetanjima na kojima će se boriti za neko od olimpijskih odličja”, navodi se u čestitki.