Nacionalni mesec mentalnog zdravlja - zbog straha od osude pacijenti godinama odlažu posetu lekaru

Uslovi života, veliki pritisak obaveza, neograničeno radno vreme i manjak slobodnog vremena doveli su do toga da se u poslednjih pet decenija udesetostruči broj osoba koji pate od depresije, a među njima je i sve više mladih.

- Depresija zavisi od uslova života, od socijalnog miljea i od toga koliko osoba oseća da ima pordšku i nadu ili ta podrška nedostaje. Nju karakteriše osećaj duboke tuge, gubitak interesa za aktivnosti koje su nekada bile uživanje, umor, promene u apetitu, poremećaj sna, osećaj bezvrednosti, suicidalne misli i drugo. U depresiji se gubi samopouzdanje i samovrednovanje - priča dr Snežana Šušljik, načelnica Službe za psihijatriju u Opštoj bolnici - Anksiozni poremećaji (opsesivno-kompulzivni poremećaj, panični poremećaj, socijalna anksioznost i generalizovani aksiozni poremećaj) su takođe vrlo zastupljeni i njih karakteriše intenzivna anksioznost, iracionalni strahovi i izbegavajuće ponašanje. Bolesti zavisnosti nalaze se u samom vrhu liste najzastupljenijih mentalnih poremećaja u našem društvu i dovode do ozbiljnih fizičkih, socijalnih i emocionalnih problema.

Ukoliko se ne prepoznaju i ne tretiraju na vreme depresija, anksioznost i druga mentalna stanja mogu da se razviju u ozbiljnije poremećaje, upozoravaju stručnjaci.

- Ova stanja mogu imati tendenciju da se pogoršavaju i postanu hronična i da poremete adekvatno svakodnevno funkcionisanje - objašnjava dr Šušljik - Neprepoznata anksioznost može dovesti do ozbiljnijih oblika anksioznih poremećaja poput paničnih poremećaja, socijalne anksioznosti ili generalizovanog anksioznog poremećaja. Depresija koja se ne leči može postati dugotrajna i teža, te dovesti do gubitka interesovanja za aktivnosti, socijalne izolacije pa i suicidalnih misli ili ponašanja. Netretirana mentalna stanja mogu negativno uticati i na fizičko zdravlje. Na primer, dugotrajna depresija povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i slično.

MULTIDISCIPLINARNA PODRŠKA PACIJENTIMA KLJUČNA U PROCESU LEČENJA: - Pristup pacijentima u bolničkim uslovima se sprovodi timski i podrazumeva saradnju psihijatara, psihologa, socijalnih radnika, medicinskih sestara, terapeuta, i drugih relevantnih zdravstvenih profesionalaca. Svaki od ovih stručnjaka doprinosi na svoj način u lečenju pacijenta. Na primer, psihijatri pružaju dijagnostiku, propisuju lekove i prate tok lečenja , psiholozi su uključeni u dijagnostičku procenu , pružaju emocionalnu podršku. Socijalni radnici mogu pomoći u rešavanju socijalnih i praktičnih životnih problema, a sve u cilju integracije pacijenata u društvo. Važno je raditi na unapređenju saradnje uz poboljšanje koordinacije između različitih sektora kao što su zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, javne službe koje mogu pomoći da se osobe sa mentalnim problemima zaposle. To podrazumeva da se obezbedi dovoljan broj stručnjaka u svim oblastima kako bi se omogućila kvalitetna i pristupačna podrška za sve osobe sa emocionalnim problemima - ističu iz Službe za psihijatriju Opšte bolnice.

Otvorena komunikacija o mentalnom zdravlju omogućava rano prepoznavanje i adekvatno lečenje, smanjuje rizik od pogoršanja i pomaže u očuvanju mentalnog zdravlja, a samim tim se povećava i kvalitet života, podvlače lekari.

- Porodica i bliski prijatelji mogu pružiti emocionalnu podršku osobama koje se bore sa mentalnim poremećajima. Razumevanje, saosećanje i podrška su od značaja u procesu oporavka. Edukacija o mentalnom zdravlju može pomoći u razbijanju predrasuda i omogućiti da se osobe sa mentalnim poremećajima ne osećaju izolovano - dodaje sagovornica i napominje da su stigmatizacija pacijenata sa emocionalnim problemima i predrasude još uvek zatupljene u društvu - Veliki broj pacijenata se, zbog predrasuda ili straha od osude, javlja za pomoć tek nakon 3 godine od početka nekih od simptoma mentalnih bolesti. Tada se već radi o hroničnom stanju i proces lečenja je komplikovaniji i dugotrajniji. Destigmatizacija duševnih bolesti je dugotrajan proces koji zahteva kontinuirane napore i angažovanje svih delova društva. U Srbiji su u poslednjim godinama preduzete različite inicijative i aktivnosti kako bi se smanjila stigma i povećala svest o duševnim bolestima. Međutim, još uvek postoji mnogo prostora za napredak. Jedan od najefikasnijih načina redukovanja autostigmatizacije je, kada čujete osobu koja je imala neki mentalni problem, i kada čujete kako to izgleda „iznutra“, onda se stavovi i mišljenja menjaju. Značajno je održavati kampanje, tribine, javne skupove, radionice koje se fokusiraju na edukaciju i informisanje javnosti o mentalnom zdravlju. Takođe je značajno razvijati SOS telefonske linije za podršku osobama koje se suočavaju sa emocionalnim problemima.