Nacionalni saveti – korak ka nerazumevanju?

Mađarski nacionalni savet (MNS) proglasio je sve srednje škole na teritoriji grada Subotice za škole od posebnog nacionalnog interesa za Mađare. U strategiji obrazovanja MNS-anavedeno je da je u školama koje su od posebnog nacionalnog interesa za Mađare cilj ne samo školovanje na mađarskom jeziku, već i obrazovanje u duhu mađarske kulture.

U Subotici, sem u Gimnaziji „Kostolanji Deže”, u kojoj je nastava samo na mađarskom nastavnom jeziku i čija je osnivačka prava pre dva meseca preuzeo MNS, u svim ostalim školama nastava se u većini izvodi na srpskom nastavnom jeziku. Pitanje koje se nameće je sledeće: Zbog čega bi Srbi, Bunjevci, Hrvati, ako su u većini, išli u školu koja sprovodi obrazovanje u duhu mađarske kulture? Mora li škola na to da pristane? Šta ako se savet roditelja pobuni protiv ovoga? Zašto je pravo MNS da uperi prstom u bilo koju školu u Vojvodini i kaže: „Ovo je od posebnog nacionalnog interesa za nas”, jače od prava većine u toj školi koja ne može da uzvrati i kaže: ,,Mi smo građani Srbije, živimo u građanskom društvu i želimo da se naša deca školuju u duhu građanske države”.

Zakon o nacionalnim savetima tu mogućnost prosto nije predvideo, jer protagonista ovog zakona gospodin Svetozar Čiplić nije računao da će MNS tražiti da se u Gimnaziji „Veljko Petrović” u Somboru, nastavljaču tradicije srpske Preparandije, koja ima 581 učenika na srpskom i 36 učenika na mađarskom jeziku, učenici školuju u „duhu mađarske kulture”. Učenici Gimnazije „Svetozar Marković” u Subotici u kojoj se školske 2011-2012, 712 učenika školuje na srpskom jeziku, 92 na hrvatskom, a 213 na mađarskom, takođe moraju po Zakonu o nacionalnim savetima da se obrazuju u duhu mađarske kulture. Školski odbor ove gimnazije je ovakvu „ponudu” odbio. Učinio je to i školski odbor Politehničke škole u Subotici. Zakon, međutim, ne predviđa zahvaljivanje na ponudi. Šta dalje? Kako će država Srbija sada sankcionisati potrebu roditelja, profesora i učenika da se školuju u duhu građanske države?Kako po gospodinu Čipliću treba da izgleda kazna za takve neposlušnike?

Međutim, to ništa neće smetati da kadrovska politika potpuno bude u rukama MNS-a, drugim rečima Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Naime, po Zakonu o nacionalnim savetima, ukoliko je škola proglašena za ustanovu od posebnog nacionalnog interesa za nacionalnu zajednicu (a to se može uraditi jednostrano, bez ikakvih objektivnih kriterijuma),onda nacionalni savet te nacionalne zajednice „daje prethodnu saglasnost na izbor direktora škole”. Ovo je direktno pravo veta MNS-ana izbor direktora u 38 osnovnih i srednjih škola u Vojvodini, koliko ih je MNS proglasio za škole od posebnog nacionalnog interesa. Trenutno je više od trideset hiljada učenika u Vojvodini u poziciji da će im direktore birati SVM. To daje neverovatan koalicioni potencijal ovoj stranci u svim mešovitim sredinama u Vojvodini.

Usput, Zakon o nacionalnim savetima nema nijednu odredbu kojaštiti većinski narod u sredinama gde je on jedva krhka relativna manjina i gde ne može ni na koji način da uđe u lokalne parlamente (Senta, Kanjiža, Ada, Mol itd.).

Na zahtev subotičkog lokalnog parlamenta Ministarstvu prosvete da se uvede mađarski jezik kao treći izborni predmet (uz veronauku i građansko vaspitanje) nikada nije ni stigao odgovor, iako je zahtev upućen krajem 2008.godine, ali je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pod hitno izmenjen i usklađen sa odredbama Zakona o nacionalnim savetima. Tako umesto da jedni drugima znaju jezik i da se međusobno razumeju živeći u građanskom ambijentu interkulturalnosti, subotički srednjoškolci će učiti u školama u „duhu mađarske kulture” ne razumevajući svoje drugare iz mađarskih odeljenja.

Ljubica Kiselički, pomoćnik gradonačelnika Subotice za kulturno-prosvetnu delatnost i racionalizaciju školske mreže