Najveći problem u procesu restitucije poljoprivredno zemljište

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju donet je 2012. godine, a rok za prijave građana za restituciju je bio mart 2014. godine. Na teritoriji Srbije je predato oko 73.000 zahteva za povrat imovine, a za Severno-bački okrug oko 3.000 zahteva. Svi predmeti su ušli u proceduru, međutim, jedan od problema je što je skoro 70% predmeta predato poslednjih dana pre isteka roka, te Agencija za restituciju nije mogla blagovremeno da uzme u proceduru sve predmete.

Prema rečima Milana Uzelca, predsednika Upravnog odbora Udruženja građana za povrat oduzete imovine, oduzeta imovina se vraća, ali mnogo sporije nego što je očekivano. Kada su poslovni prostori u pitanju, vraćeno je oko 35, stanova svega 2-3, jer su uglavnom bili prodati privatnim licima devedesetih godina, dok je od oko 13.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koliko se potražuje, vraćeno tek oko 200 hektara.

Ukoliko je imovina u međuvremenu prodata i nije više u državnom vlasništvu, Zakon predviđa dodelu obveznica u vrednosti oduzete imovine, i to u narednih 15 godina, ali daje prednost vraćanja u naturi ukoliko je moguće. Za obeštećenja putem obveznica ukupno je predviđeno 2 milijarde dinara. Međutim, iz Udruženja građana za povrat oduzete imovine smatraju da te obveznice neće imati pravu tržišnu vrednost, niti da država trenutno ima taj novac. Najveći problem nastao je kod vraćanja poljoprivrednog zemljišta.

Pre mesec dana Zaštitnik građana Saša Janković podneo je Skupštini Srbije Predlog izmena Zakona o vraćanju imovine i obeštećenja. Te izmene trebalo bi da omoguće da se građanima efikasnije i svrsishodnije vrati poljoprivredno zemljište, odnosno proširile bi se mogućnosti vraćanja zemljišta u naturi kad god je to moguće, što bi bilo olakšavajuće sa aspekta državnih finansijskih obaveza u postupku restitucije.