Nakon potrošačke euforije, sledi otrežnjenje

Troši se više od budžetskog maksimuma, izazov su čekovi, plaćanja na odloženo... Zaduženja uz niska primanja, mnogima donesu debele minuse, pa se kasno shvati da se uz prosečnu platu ne može potrošiti i dve do tri zarade unapred.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici, Danica Drakulić objašnjava, da je tradicionalno poznato da se januar mesec uzima kao najduži mesec u godini. Razlog je potrošačka euforija tokom decembra.

“Međutim, domaćinstva se prilagode, uglavnom usporavanjem ili padom potrošnje tokom januara, ili kupovinom roba i usluga nižeg kvaliteta. Može se reći da domaćinstva imaju dve mogućnosti izbora: ili da troše manje tokom januara, da se usklađuju i prilagođavaju svojim mogućnostima ili da zarađuju više. Šanse za dodatne prihode su male, a najviše se građana prilagođava svojim mogućnostima, jer su iscrpljeni tokom decembra”, objašnjava profesorka Danica Drakulić.

Sa druge strane, u januaru je primetan i trend sniženja. Mnoge prodavnice i butici snize cene robe, ali i to je skupo za prosečnu zaradu. U susednim zemljama, sniženja su znatno povoljnija za kupce i zbog toga je privilegija živeti blizu granice, smatra Drakulić.

“Trend januarskih sniženja je svuda, iako se najčešće radi o robi lošijeg kvaliteta. Tokom praznika čak, kupovina poklona, kao i strandardnih životnih potreba je orijentisana na kineske prodavnice i robu nižeg kvaliteta. Prosto optimiziranje niskih primanja je gotovo nemoguće ostvariti na kvalitetan način, jer životni standard opada, iako statistike ukazuju na blagi rast zarada. Međutim, poznato je da su ljudi iscrpeni niskim primanjima, i najčešće su u zoni negativne štednje, što znači da koriste pozajmice, kredite, čekove, odnosno razne instrumente odloženog plaćanja, kako bi bar malo novca akumulirali u kućnom budžetu, ističe statistički prosek, profesorka Danica Drakulić.