Namena buduće zgrade Narodnog pozorišta?
Komisija za izmenu projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta Subotici bila je zadužena da sprovede stručnu javnu raspravu o bližoj nameni pratećeg i uslužno komercijalnog prostora.
Komisija je 20. decembra 2013. godine dostavila je Gradonačelniku Izveštaj u kome su date preporuke - smernice definisanja namene pratećih i uslužno komercijalnih prostora Narodnog pozorišta kao i sugestije koje se odnose na raspored i funkcionalnost drugih prostora u objektu.
Takođe, Komisija je u napred navedenom izveštaju prezentovala projektantske smernice vezane za izgled fasada objekta Narodnog pozorišta i njihovu materijalizaciju uzimajući u obzir sve važne parametre, poštovanje ambijenta u kom se objekat nalazi te važnost koje ovo pozorište ima za grad i priložila projektantski grafički prikaz predloga namene površina, sa iskazom površina.
Komisija je takođe naglasila da je postupila u skladu sa zadatkom maksimalno angažujući javnost i stručna lica kao i upravu Narodnog pozoriša sa kojom su usaglašeni svi detalji dostavljenog Izveštaja.
Preporuke - smernice definisanja namene pratećih i uslužno komercijalnih delatnosti
1. PRATEĆI I USLUŽNO KOMERCIJALNI PROSTORI
Osnovni početni parametri za sadržajno definisanja prostora, u globalnom smislu, treba da budu potrebe pozorišta za kvalitetnim funkcionisanjem ansambala ove ustanove.
- prateći uslužno komercijalni prostori treba da budu grupisani i definisni u okviru prostornog rasporeda namene na takav način, da njihov položaj u najvećoj mogućoj meri zadovoljava osnovnu namenu ovog sadržaja. Bitan parametar u ispunjavanju ovog kriterijuma svakako predstavlja dostupnost sa okolnog javnog prostora, sa koga - ka objektu gravitira najviše ljudi. Mišljenje komisije je da, u smislu zadovoljenja ovih parametara, ove prostore treba skoncentrisati prema ulici Korzo.
- u delu podrumskog prostora prema ulici Korzo predviđa se da bude prostor predviđen za gradski restoran, površine cca. 670 m2,
- u prizemlju sa galerijom treba predvideti prateći uslužno komercijalni prostor sa akcentom na galerijsko izlaganje kulturnih sadržaja grada, sa u potpunosti rešenim pitanjem pristupa sa ulice Korzo, tj. ulaza u zasebne jedinice
- u okviru ovog prostora (prostor cca. 550 m2 sa prostorom galerije površine cca. 190 m2).
- U delu prizemlja, prema ulici Ive Vojnovića, predvideti jedinstveni prostor od cca. 300 m2, na mestu ranije planirane kamerne sale, koju je potrebno projektovati kao višenamenski prostor, i koji je moguće u budućnosti aktivirati kao kamernu scenu.
- Iznad, a na koti 9.90 m, predviđen je kancelarijski prostor za tri pozorišna ansambla. S tim u vezi treba, na nivou gde se nalaze probne sale smestiti umetničke uprave ansambla.
- Na koti 9.90 m i etažama iznad ove kote smeštene su uprava pozorišta, kao i tehnička uprava zgrade. Praktično, dnevni život pozorišta odvijaće se na pomenutoj etaži. Uprava pozorišta obuhvata i upravu ansambala (umetnička uprava sa marketing timom), i predlaže se da se organizuje u delu prema Korzou, a administrativnu i tehničku upravu treba organizovati prema Nušićevoj ulici.
- Nadalje, na koti 13.05 m, a takođe prema ulici Korzo, predviđa se prostor od cca. 490 m2, koji se može koristiti u svrhu pratećeg uslužno komercijalnog prostora, kao na primer: lokalne elektronske medije, apartmane za smeštaj gostujućih umetnika i slično, kao i za pozorišnu delatnost.
- U starom delu objekta, prema ulici Korzo, a na spoju sa novim delom objektu predvideti prostor za knjižaru, površine cca. 90 m2.
- Predvideti višenamenski prostor na koti 10.90 m, iznad Balske dvorane, koji treba instalaterski opremiti tako da može da funkcioniše kao „pozorišni caffe“, površine cca. 100 m2, sa mogućnošću podržavanja drugih polivalentnih sadržaja.
- Po mišljenu Komisije, Grad kao vlasnik objekta treba da zadrži potpunu kontrolu objekta i propiše uslove korišćenja i funkcionisanja svih njegovih delova.....
- Nedvosmisleno je jasno da projekat predviđa značajnu kvadraturu prostora koja je veoma prilagodljiva potrebama i zahtevima grada, a koja će svakako kroz vreme u datom trenutku imati različite potrebe i zahteve ...
za više detalja pogledajte povezani PDF dokument, pri kraju teksta
2. DRUGI PROSTORI
Pored smernica koje se tiču namene pratećih i uslužno komercijalni prostora Komisija je dala i sugestije koje se odnose na raspored i funkcionalnost drugih prostora u objektu:
- potrebno je omogućiti dve velike i dve male probne sale,
- sagledati mogućnost smeštanja pozorišne biblioteke na koti 9. 90 m i galeriji na koti 14. 10 m.
- grupisati garderobe na donjim etažama, kancelarijske prostorije menadžmenta pozorišta i kompleksa zgrade su iznad njih, a krojačnicu, vešeraj i vlasuljarnicu predvideti na poslednjoj etaži,
- glavna stolarska, bravarska i slikarska radionica se ne projektuju u zgradi, te Grad treba da obezbedi prostor za njihov rad. Priručne radionice za manje popravke i intervencije su projektom smeštene u podrumu objekta.
Okvirni procentualni iznosi namene površina: namenjenih pozorišnoj delatnosti su: 46%, namenjenim pratećim uslužnokomercijalnim delatnostima 17%, tehničke prostorije 25% i kombinovani pozorišno-uslužnokomercijalni prostori 12%.
3. FASADA
Takođe, smatramo korisnim da Komisija prezentuje projektantske smernice vezane za izgled fasada objekta i njihovu materijalizaciju, uzimajući u obzir sve važne parametre, poštovanje ambijenta u kom se objekat nalazi, te važnost koje ovo pozorište ima za grad:
”Stari“ izgled fasade, koji je zadržan u takozvanom „starom“ zaštićenom delu zgrade, proteže se, u vidu interpretacije duž prva dva sprata objekta prema glavnim fasadama – ulica Korzo i Trg Slobode.
3.1.Prema ulici Korzo:
Dvospratni front starog izgleda fasade (interpretacija), identične morfologije i ritma, zadržava se duž cele dužine objekta, izuzev na uglu objekta prema ulici Ive Vojnovića, kako bi se obezbedilo maksimalno uklapanje sa novom strukturalnom fasadom koja se predviđa na ostalim površinama novog dela objekta, u smislu integrisanja: ambijentalnog uklapnja objekta, kontekstualizacije, odnosno ostvarivanja veze sa okruženjem, poštovanja tradicije i duha mesta i karaktera prostora, sa jedne strane, sa činjenicom da se objekat projektuje savremeno, u duhu današnjeg vremena, sa druge strane.
Na ovaj način bi se stvorila maksimalna moguća mera integracije tradicionalnog i savremenog prilikom definisanja ove fasade objekta.
3.2.Vezano za fasadu prema Trgu Slobode:
Projektno rešenje treba da predvidi „provlačenje“ stare fasade čitavom dužinom pročelja do visine 9 m (dva sprata), sve do scenskog otvora. Do te visine bi predstruktura fasade išla u prethodno razmatranoj širini, odnosno - na ovoj visini bila bi planirana platforma spoljašnje pozorišne scene – platoa. Iznad ove kote predstruktura bi bila izvedena samo u tehničkom minimumu, kao tehnički ram, u smislu prohodnosti za tehnička lica, maksimalne širine do 90 cm. U sklopu ove površine zida binske kule, predviđa se platno ili displej multifiunkicionalne pojavnosti. Na koti od 9 m, predviđa se mogućnost da plato poprimi funkcionalnost u vidu dostupnosti i iz pozorišta, sa galerije objekta.
