Narod bez zemlje
Najviše deklarisanih Jugoslovena ima u Vojvodini - blizu pedeset hiljada, a posmatrano po gradovima, prednjače Beograd, sa 22.000, Novi Sad sa blizu devet i po i Subotica sa osam i po hiljada građana koji za sebe smatraju da su jugoslovenske nacionalnosti. No, prema rezultatima popisa može se videti da gotovo i nema opštine u Srbiji u kojoj nema deklarisanih Jugoslovena.
Sama nacionalna struktura ovih regiona i gradova, koje karakteriše upravo multietničnost, govori o razlozima takvog stanja stvari i opstanka ideje jugoslovenstva, skoro dve decenije posle raspada one Jugoslavije, na koju se i pozivaju ovi građani u traženju svog nacionalnog identiteta. Među njima je mnogo onih koji su iz mešovitih brakova, i koji opredeljivanje za jednu ili drugu nacionalnost doživljavaju kao osiromašenje svog nacionalnog osećanja. Tu dilemu u traženju sebe u nacionalnom određivanju veoma ilustrativno, i čak tragično pokazuje priča iz jedne subotičke škole u kojoj je nekoliko učenika multietničkog porekla na pitanje svoje profesorice kako će se izjasniti na popisu, odgovorilo da će reći da su - ništa. Oni koji sklapaju i rasklapaju države prema sopstvenim političkim ambicijama, i po bilo koju cenu, očito i ne razmišljaju da iza takvih projekata ostaju i ovakve male-velike intimne drame.
U Vojvodini najmanje jedna trećina stanovnika potiče iz mešovitih brakova, a ako se zna da se to mešanje nacija i te kako odigravalo i u prošlosti, taj je broj možda još veći, što nacionalni identitet tih ljudi čini još složenijim i još upitnijim. Zato je mnogo tih građana polivalentnog nacionalnog identiteta našlo rešenje u jugoslovenstvu, ali je jugoslovenstvo za svoj nacionalni kišobran odabralo i dosta onih čije je etničko poreklo jasno i nedvosmisleno, ali koje nostalgija veže za nekadašnju državu i koji nose osećaj pripadništva jedino tom nacionalnom određenju.
No, iako je ono godinama i decenijama, dok je trajala Jugoslavija, bilo potpuno legitimno, danas se jugoslovenstvo kao nacionalna pripadnost sve više dovodi u pitanje. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava tvrde da bi jedna zajednica mogla biti priznata kao nacionalna, mora da ima zvaničan jezik, državu, nacionalne simbole, svoju kulturu i istroriju. Mi sve to imamo, tvrde pak zagovornici ideje da je jugoslovenstvo kao i svaka druga nacija. Srpskohrvatski je i dalje naš zvaničan jezik, a imamo ih još nekoliko, Jugoslavija je teritorija koja i dalje postoji, samo se drugačije zove, ali mi to i dalje smatramo Jugoslavijom. A i kultura i istorija su neupitne kategorije, jer su se one stvarale toliko dugo koliko je i Jugoslavija postojala, i ne mogu nestati u trenutku, tvrde nosioci ideje jugoslovenstva.
- Mnogi misle da je ovo stvaranje veštačke nacije, ili nadnacije, ali to nije tačno. Naši zahtevi su potpuno realni, ako znamo da ima mnogo ljudi koji su voleli onu državu i doživljavaju je kao svoju i dalje. Dobro je što se posle svega što se desilo javljaju takve incijative, i moram reći da je dobro i to što je u Subotici i danas svaki drugi brak mešovit - kaže Mikloš Olajoš Nađ, član Predsedništva SKJ Subotice.
On pominje i činjenicu da je najmanje nacionalista među Jugoslovenima, te i formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena može biti samo pozitivna stvar, kada je rečo borbi protiv svih nacionalizama koji su i danas opasnost u Srbiji. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kojem treba podneti takav zahtev kažu da su, prema postojećem, a verovatno i budućem zakonu, kriterijumi za formiranje jednog nacionalnog saveta nacionalnost, obrazovanje, kultura i službena upotreba jezika i pisma, što Jugosloveni sigurno neće moće da ispune.
Zahtev za formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena trebalo bi da bude podnet krajem februara. Rezultat te inicijative, prema pomenutim reakcijama iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, neizvesna je, ali u inicijativnom odboru Jugoslovena kažu da će se pozivati na svoje zakonsko pravo, koje je po njima, za razliku od stava Ministarstva - vrlo izvesno.
