Nasilje dominantna tema i ove školske godine

Još jedna školska godina je na izmaku, bar kada je u pitanju redovno pohađanje nastave i svakdonevni boravak učenika i profesora u školama. I ove školske godine aktuelna tema bilo je nasilje, kako vršnjačko tako i ono usmereno ka nastavnicima, a akteri su neretko postali i - roditelji. 

 - Škola nije mesto gde se proizvodi ili generiše nasilje već mesto gde se vidi stanje u društvu. Deca koja to svakodnevno gledaju, neki u porodici, neki u užoj ili široj okolini, na društvenim mrežama (gde bez ikakve kontole i sankcija imaju pristup svakakvom sadržaju) i onda to kasnije prenose na svoje vršnjake ali i zaposelne u školama. To se najbolje videlo tokom protekle 2 nedelje, kada su se za nekih desetak dana dogodile četiti vrste nasilja, što dece, što roditelja, usmerene ka nastavnicima. Nikada se nije ovako dešavalo, znalo je da bude tenzija na kraju školske godine, ali ovo je katastrofalno. Majka deteta koje je 5. razred pretukla je nastavnicu biologije zbog ocenem to je strašno - ističe Jelena Zejak, predsednik gradskog saveza Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije. 

Budući da su akteri poslednjih nekoliko nemilih događaja bili roditelji, a ne deca, postavlja se pitanje, na koga deca da se ugledaju ako su oni koji bi trebalo da im budu uzori, i sami nasilni. 

 - Ta deca od 10, 12, 14 godina, još uvek nemaju sposobnost da promišljaju previše, uglavnom rade ono šro vide. To je za njih model ponašanja, samo ga prenose na svoje okruženje. Veliki je problem u komunikaciji, jer su ti koji su danas roditelji, bili deca devedsetih, pa ni sami nisu nisu ispred sebe uvek imali prave uzore i moralne modele ponašanja - objašnajva ona. 

U cilju smanjenja nasilja, pre početka još uvek aktuelne školske godine,  Ministarstvo je donelo smernice, a najavljen je i novi pravilnik o komunikaciji roditelja i nastavnika. 

 - Smernice su podrazumevale da usmerimo decu, da pričano o moralu, vrlinama i životnim vrednostima. Ali mi to već svakodnevno radimo, ne samo na početku, već cele godine, na svakom času u ovkirima svog predmeta, na hodniku, na odmoru, u dvorištu. Planirano je da se od seprembra uvede pravilo komunikacije između roditelja i nastavnika, a to se odnosi na psoeldnju nedelju drugog polugodišta, kada roditelji neće moći da dolaze u školu da se raspituju za ocene, čak će se i opravdavanje časova raditi preko telefona, ili slati po učenicima. Ali ovo je pravilo koje neke škole već imaju kao svoje interno pravilo, i svaka škola može to doneti za sebe - kaže sagovornica. 

Neke od mera koje nastavnici smatraju neophodnim jesu promena u zakonu, odnosno da se napad na prosvetnog radika ili bilo kog zapsolenog u školi tretira kao krvično delo, da se ukinu anonimne prijave ali i da ishodi ranijih slučajeva nasilja budu vidljiviji. 

- Ukoliko bi se napad na prosvetnog radnika ili bilo kog zaposlenog u školi smatrao krivičnim delom, onda bi i kazne automatski bile oštrije. Tražili smo da se ukinu i anonimne prijave na sajtu Ministarstva, jer tu svako može anonimno da kaže bilo šta, čak i da laže, a ako je žalba usmerena prema nastavniku, onda on bude suspendovan, a nakon suspenzije mora da dokazuje da nije kriv. Uz to, trebalo bi da više znamo o ranijim slučajevima nasilja, kakav je ishod. Šta je bilo sa poznatim slučajevima nasilja u školama u našem gradu? Započne se nešto, ali mi ne znamo kakav je epilog, šta je urađeno i kakve su procedure. Šta se radilo sa detetom, kakav je ishod? Možda bi to druge podstaklo da ne čine nasilje. Nastavnici se sve manje osećaju bezbedno. Kada vide dete prolematičnog ponašanja, rodi se misao u glavi - šta bi to dete moglo da uradi i na šta je spremno - zaključuje Zejak.