Nasilje u porastu, traži se obrazovanje i mir

Više obrazovanja, odnosno mogućnosti za školovanje, više mogućnosti za zabavu i veća bezbednost najvažnije su potrebe i želje mladih u Subotici, kako pokazuje istraživanje studentske organizacije CeMar sa subotičkog Ekonomskog fakulteta, koje je obavljeno u saradnji sa i za potrebe Lokalne kancelarije za mlade. Ispitivani su mladi na fakultetima i u srednjim školama, kao i nezaposlena i zaposlena lica od 16 do 30 godina.

Nove škole i fakulteti bi zadržali mlade u ovom gradu, ali i omogućili dolazak većeg broja učenika i studenata, što bi stvorilo mogućnost priliva novih ideja, smatraju ispitanici. Problem je, kako su ocenili, nedostatak kulturnih manifestacija, kvalitetnijih mesta za izlazak i žive muzike, kao i bezbednost u gradu, koja se može poboljšati povećanom edukacijom mladih o sprečavanju nasilja, i to već u osnovnoj školi.

Prema mišljenju ispitanih studenata, srednjoškolaca i zaposlene odnosno nezaposlene omladine, porastu nasilja i našem društvu - u porodici, na ulici i javnim mestima - doprinosi siromaštvo u društvu, ali u istoj meri i loše stanje u državi uopšte, dok su sa nešto manje procenata kao uzroci povećanog nasilja identifikovani alkohol i droga, i loše porodično vaspitanje.

U vezi sa situacijom u društvu i međuetničkim odnosima, trećina ispitanih smatra da postoji nacionalna diskriminacija u Subotici, ali kako tvrde autori istraživanja, visok procenat mladih upravo iz redova nacionalnih manjina ne smatra da su diskriminisani na bilo koji način. Takođe, mnogi među ispitanicima tvrde da je diskriminacija prisutna i u svim drugim sferama života, ali takođe iznose i sud da se mnogi takvi slučajevi medijski nepotrebno „napumpavaju".

Kada je o školi reč, đaci u srednjim školama žale se na nepravdu i subjektivnost profesora pri ocenjivanju, dok studenti često navode kao problem nerazumevanje gradiva koje profesori predaju. Svaki treći srednjoškolac osim redovne nastave, odlazi na privatne časove - uglavnom iz matematike, engleskog, fizike. Velika većina - 94 odsto ispitanih - koristi kompjuter, dok 88 odsto koristi intrenet. Srednjoškolcima pretežno služi za zabavu, igrice i slušanje muzike, dok studenti češće slušaju muziku, i gledaju filmove, ali i znatno više koriste kompjuterske programe za učenje. Internet im prevashodno služi za razmenjivanje poruka mailom ili chatom, i za sajtove za upoznavanje - Facebook, Myspace..., kao i za internet forum.

Kada je reč o „porocima", otprilike isti procenat, oko 15 odsto mladih na fakultetima i srednjim školama, svakodnevno puši i konzumira alkohol, dok je među zaposlenima procenat pušača 18, a oko 26 odsto konzumira alkohol. Zanimljivo je da su ispitanici u srednjoj školi priznali da je skoro 36 odsto njih alkohol probalo do 14 godine, dok su studenti odgovorili da je do 14 godine alkohol probalo nešto preko 11 odsto, što znači da se za samo nekoliko godina znatno povećao problem alkoholizma među mladima ispod 14 godina. U srednjoj školi 7,5 odsto je imalo iskustva sa opojnim drogama, a na fakultetima je još 0,74 odsto ispitanih potvrdilo da je imalo iskustvo sa drogama.

Politički angažman

Zanimljivo je i da je samo 16 odsto mladih zainteresovano za učešće u rešavanju lokalnih problema, dok je tek deset odsto politički angažovano. Nešto preko tog procenta, odnosno 11 odsto su aktivni u udruženjima građana, a isto toliko su se izjasnili kao pripadnici neke crkvene organizacije.

Putovanja u inostranstvo

Istraživanje je pokazalo i to da je prethodne godine praktično udvostručen broj mladih koji su prvi put otišli u inostranstvo - oko 43 odsto studenata i đaka tokom 2008. putovalo je u strane zemlje, dok je od 2005. do 2007. godine taj procenat iznosio nešto preko 23 odsto.