Nastavak radova na sanaciji i obnovi katedrale Svete Terezije Avilske

Nakon intenzivnih konsultacija, te traganja za efikasnim rešenjem koje bi doprinelo sanaciji pukotine na katedrali Svete Terezije Avilske, staroj više od jednog veka, stručnjaci su se opredelili za tehniku ubrizgavanja poliuretanske smole u njene temelje, kako bi ojačali nosivost objekta. Radovi su otpočeti 26. marta, a trebalo bi da se privedu kraju do 26. juna.

- Tehnika ubrizgavanja veštačke smole, na bazi poliuretana, stara je svega 30 godina, a radi se o tome da se u tlo, kroz sistem cevi, kojih ima ukupno 10 u jednom sežnju i koje se završavaju na različitim dubinama, ubrizgava 18 do 20 litara ove tečnosti. Kada se utisne u tlo, smola očvrsne tako da postane tvrda kao beton, čime se povećava nosivost tla katedrale. Ubrizgavanje se sprovodi kroz dva venca, od kojih je jedan nalazi na metar i po od tornjeva, gde se prvo ubrizgava smola, dok je drugi uz sam zid. Smola se ubrizgava na oko 90 mesta po jednom tornju i kada to završimo, ne samo da će tlo biti ojačano, već će se eliminisati dalje deformacije, što je prvi korak u sanaciji - objašnjava prof. Petar Santrač, stručni nadzor u ovoj fazi radova i član radne grupe za obnovu katedrale.

Iako su usled opsežnih radova, ulazna vrata katedrale zatvorena, velečasni Mirko Štefković, sekretar Biskupije, kaže da se mise i liturgije održavaju redovno, te da građevinski radovi u većini slučajeva ne remete rad Biskupije.

- Svaki dan, pogotovo nedeljom, imamo nekoliko stotina, a ponekad bliže 1.000 ljudi koji dolaze na misu ili liturgiju. Otkako su počeli radovi nismo imali većih problema, osim u jednom delu katedrale, ispod zadnjeg luka s desne strane, gde je došlo do otpadanja maltera zbog pomeranja tornjeva. Taj deo smo zagradili, kako se ne bi koristio, brzo smo se prilagodili i vernici imaju mnogo razmevanja, te jedva čekaju da se radovi završe - kaže velečasni Štefković.

Pre ovog rešenja, bilo je nekoliko pokušaja sanacije temelja katedrale, koji su se pokazali kao nedovoljni. Naime, tokom prethodne godine postojala je ideja da se u temelje utisne 16 megašipova, takođe radi povećanja nosivosti objekta. Međutim, osim tornjeva, koji se razilaze od broda hrama i tako cepaju pročelje, u tlu katedrale postoje konstantne i spore viskozne deformacije, koje se, prema rečima prof. Santrača, ne mogu zaustaviti.

- Bilo je predviđeno da utisnemo po osam šipova ispod dva tornja, u obliku slova L, koji bi obuhvatili dve spoljnje ivice na kojima dolazi do naginjanja. Prateći kretanje tornja i promenu pukotine, problem je nastao kada smo od predviđenih 16, došli do 13 megašipa, pri čemu je reakcija tornjeva bila dramatična. Naime, pri aktivaciji svakog šipa, dolazilo je do pomeranja od pola milimetra u nivou temeljne spojnice, što znači da je u tornju dolazilo do pomeranja za 5 do 6 milimetara. Kod 13 šipa smo konstatovali da je došlo do otvaranja pukotine za 4 centimetara, nakon čega smo stali sa radovima - naglašava član radne grupe za obnovu katedrale, dodajući da su se od tada pomeranja zaustavila.

Tekuće radove u iznosu od 400.000 evra, finansira Mađarski nacionalni savet, a nakon njihovog okončanja, trebalo bi da usledi naredni korak u sanaciji katedrale, koji podrazumeva radove u nivou tornjeva i broda objekta.

- Nakon što završimo sa ojačenjam tla, moraćemo da skinemo pročelje, taj gornji deo ispod Bogorodice, koji je potpuno ispucao, a gde je došlo čak i do loma opeke. Zbog toga ćemo morati opeku u potpunosti da izvadimo, potom da ozidamo, izmalterišemo i ofarbamo, te se pukotina više neće videti. Kip Bogorodice ćemo skinuti u fazi kada budemo postavljali skele, kada će on ići na restauraciju - poručuje prof. Santrač.

Katedrala Svete Tereze Avilske izgrađena je 1779. godine, a nedugo nakon toga pojavila se pukotina, koja je u međuvremenu postala simbol i jedno od njenih glavnih obeležja.