Ne menjaju ružno nasleđe
S tvrdnjom da su „svi isti, samo se drugačije zovu", Subotičanin Zvonko Mađar kaže da ga uopšte nije briga ko je na vlasti, jer ni sadašnja vlast ne čini mnogo da promeni ružno nasleđe.
- Niko ne može preko noći sve da promeni, ali sam siguran da neće biti drugačije ni narednih godina. Lepo je što nam je centar grada okićen i što noću svetli kao Pariz, ali šta je sa nama koji živimo na Makovoj sedmici. Kao da smo građani drugog reda, u Graničarskoj ulici nemamo gradsku vodu, asfalt, zbog čega kada padne kiša možemo koristiti čamce, a čim je nevreme satima ostajemo i bez struje. Ako ih budete pitali, reći će vam da nema novca da se sve sanira, ali ne i kako za centar grada uvek dotekne. Novac od kićenja mogao je biti uložen u rašavanje problema onih koji ne stanuju pod tornjem Gradske kuće, ali su ovde rođeni i tu su ostali da rade - ogorčen je Mađar.
Prema njegovim rečima, lokalna samouprava nedovoljno pomaže gradsko preduzeće javnog saobraćaja zbog čega pojedine linije imaju malo polazaka. Skup a neadekvatan prevoz autobusima smeta i Kseniji Blagoičević. Ona kaže da iako ne koristi često usluge „Suboticatransa", zna da su u drugim gradovima u Vojvodini bolji uslovi i jeftinije karte.
- Ne znam kako političari u Subotici mogu da podržavaju ono što radi JKP „Parking". Imali smo prelepe ulice koje su pretvorili u parkinge i sada samo ubiraju novac, ali mi ne vidimo da se taj novac negde ulaže. Ne znam ko može oprostiti prethodnicima sadašnje vlasti, ali i onima koji sada ništa ne čine da to promene, što nam je Korzo pretvoren u ulicu banaka zbog čega nikada više centar grada neće biti isti. Istina, parkovi su lepo uređeni i pred praznike grad izgleda lepo, ali možda ima prečih problema i možda bi taj novac mogao biti bolje iskorišćen - kaže Blagoičevićeva.
Marta Andrašić misli da sadašnji lokalni vlastodršci zaboravljaju na data obećanja. Ona ne shvata da neko može započeti izgradnju velike investicije poput bazena i onda ne činiti dovoljno da je završi.
- Sadašnja vlast je nasledila velike probleme i započete investicije, ali ne razumem zašto su nam obećavali da će sve rešiti. Možda hoće, samo se svi pitamo kada. Pojedini vrtići nam izgledaju isto kao pre 15 godina kada su moja deca išla u zabavište. Sve što sam zamerala prethodnim političarima, zameram i sadašnjim jer nisu pokazali odlučnost kada su u pitanju problemi građana. Brat mi živi u Teslinom naselju, odakle do centra grada treba najviše 20 minuta laganog hoda, ali još nema asfalta. Kada planiram da ga posetim, uvek se prvo pitam da li su mi potrebne gumene čizme i zbog čega u ovom gradu nikog nije briga kako živimo - kaže Andrašićeva.
