Ne sadi se svuda baš sve

Nedavno je subotički ogranak Zelene ekološke partije izrazio protest što nadležni ne dozvoljavaju sadnju drva u blizini Prozivke. U saopštenju stranke se naglašava da za stanovnike mesnih zajednica Prozivka i Bajnat nije nepoznato stanje u kojem se nalazi kanal pored Gradskog stadiona, koji je jedva dvesta metara udaljen od dečjeg igrališta, a smrad koji se odatle širi već godinama otežava život stanarima, štaviše, u prolećnom i letnjem periodu ovaj problem je još izraženiji. Na teritoriji te dve mesne zajednice živi 15 hiljada građana i svakog sunčanog dana se više stotina dece igra u blizini kanala.

Stranka naglašava kako svi znamo da se radi o ekološkom i zdravstvenom problemu. „Imamo park, šetalište, bazen, ali je leti, zbog neprijatnih mirisa, nemoguće provesti više vremena u prirodi. Grad je pre nekoliko godina, preko fonda za zaštitu životne okoline, osigurao 3.8 miliona dinara za uređenje kanala, ali se od te investicije odustalo, te je novac potrošen na drugoj strani“.

Zelena ekološka partija je na ime prevencije osigurala 500 bagrema koje je trebalo da posadi pedeset dobrovoljaca na parceli pored robne kuće nameštaja „Vitorog“. Saopštenje naglašava da bi ti bagremovi do jeseni narasli do dva metra i bili bi dobra odbrana od širenja neprijatnog mirisa, no grad nije dozvolio ovu akciju, jer postoji „sramna odluka“ prema kojoj civilima, udruženjima i strankama nije dozvoljeno sađenje drveća na javnim površinama.

Sekretar gradskog sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne okoline, Žika Reh, je za „Mađar so“ objasnio zbog čega je važna jedna ovakva odluka i kakve bi bile posledice ukoliko ne bi postojala ovakva regulativa.

- Odluka o tome gde se kakve vrste drveća mogu saditi se donosi kada se napravi planska dokumentacija za pojedine gradske kvartove. Ovaj plan sadrži odluku o tome gde se mogu saditi sadnice, odnosno kakve vrste drveća možemo posaditi u određenim mesnim zajednicama. Osnov ovih odluka je strateški plan o ekološkim uticajima. Treba da shvatimo da se sadnja drveća mora obavljati planski, čak i ako se radi o jednom jedinom stablu, jer je drvo živi organizam, koje će i nakon 5 do 10, pa čak i 50 godina, biti tamo gde smo ga posadili. Treba da se misli i na to da ova stabla zahtevaju brigu, zalivanje, povremeno podsecanje i održavanje. Zbog toga je veoma važno da se sade domaće vrste koje dobro podnose ovdašnje vremenske prilike i da obratimo pažnju da se ne sadi biljka koja će kasnije nekontrolisano da se širi – objašnjava stručnjak.

Reh je dodao da danas popularne, egzotične biljke ne podnose dobro subotičku klimu. Dobro je znati da nas niko neće kazniti ako pred svojom kućom posadimo neku biljku, ali ako ona načini štetu u nečijoj imovini ili na bilo koji drugi način ugrozi okolinu, onda to može imati posledice.

- Sadnja drveća se treba iskoordinirati planski, na nivou grada, jer Direkcija za izgradnju grada Subotice raspolaže sa svim podacima koji mogu biti važni prilikom sadnje drveća. Na primer, Direkcija ima podatke o tome kakav je vodovod i kuda ide mreža ispod zemlje – objašnjava Reh.

Stručnjak predlaže da se prilikom izbora sadnica uzme u obzir koje bilje dobro podnosi lokalne vremenske prilike, vetrovito podneblje, te da se sade vrste koje su tokom više stotina godina dokazale da se dobro osećaju na ovom podneblju. O stablima se i kasnije treba brinuti, nije svejedno kakvu ćemo okolinu ostaviti svojim unucima. Predlog je da ukoliko želimo ulepšati, a istovremeno i očuvati svoju okolinu, ukoliko eventualno želimo nekome pokloniti sadnice, prvo se treba konsultovati sa nadležnima, zatražiti uvid u plansku dokumentaciju, pa ćemo nesumnjivo i dobiti dozvolu za sadnju drveća.