Ne smanjuje se broj ilegalnih migranata
Od početka godine pred Prekršajnim sudom u Subotici osuđeno je 1.579 migranata zbog pokušaja ili ilegalnog prelaska državne granice između Srbije i Mađarske. Taj broj se svakodnevno uvećava za desetinu osuđenih na zatvorske kazne od tri do 15 dana. Prema rečima Ljube Simića, starešine sudija za prekršaje, među onima koji su uhvaćeni u prestupu najviše je državljana Avganistana i Pakistana. Uglavnom je reč o muškarcima do 30 godina starosti, dok je od ovog broja prekršajno kažnjenih 286 njih bilo maloletno. Broj ilegalnih migranata sličan je kao i prošle godine kada su osim Pakistanaca i Avganistanaca bežali i državljani Sirije, Alžira, Libije i Iraka.
„Postupak protiv njih vodi se na njihovom maternjem jeziku jer imamo prevodioce za urdu, pandžapski i farsi jezike, tako da oni razumeju i znaju za šta su kažnjeni”, kaže sudija Simić.
S hladnim vremenom se ne smanjuje broj ilegalnih migranata, i gotovo svakodnevno policija otkriva pokušaje krijumčarenja ljudi preko granice, ili od mađarske strane preuzima one koji su je prešli, ali se ipak nisu domogli Evropske unije.
Kada stignu u Suboticu, uglavnom se sakrivaju na deponiji i na obližnjem groblju. Vesna Prćić, direktorka Komunalnog preduzeća „Pogrebno”, kaže da kada ih grobar opazi to prijavljuju policiji, da migranti obično koriste njihove česme za kupanje, a bilo je i za posetioce groblja vrlo neprijatnih situacija.
Sudija Simić kaže da policija može da im izda rešenje da u roku od tri dana napuste teritoriju zbog nezakonitog boravka, jer nemaju nijedan dokumenat, ali upravo iz tog razloga oni ne mogu da izvrše to rešenje. Da bi ih osujetili u pokušajima ilegalnog prelaska granice, obično ih odvode u neki od izbegličkih centara u Srbiji. Sudija Simić kaže da nisu imali slučaj da je neko od migranata tokom prekršajnog postupka zatražio azil, ali je nekoliko azilanata ipak pokušalo da nelegalno pređe granicu.
Ova situacija dobro je poznata Milošu Jankoviću, republičkom ombudsmanu, koji za „Politiku“ kaže da iako im Srbija nije krajnje odredište, ilegalni migranti iz afričkih i azijskih zemalja se uglavnom predstavljaju kao „tražioci azila”. – To im omogućuje mnoga prava, između ostalog i mogućnost smeštaja i ishrane u postojećim centrima u Banji Koviljači i Bogovađi. Međutim, u tim prihvatilištima nema dovoljno mesta. Tim zaštitnika građana je tokom posete Bogovađi zatekao veliki broj porodica sa bebama i malom decom pod vedrim nebom, u dvorištu Centra jer nije bilo mesta u objektima. Njima bi trebalo omogućiti bar privremeni smeštaj u šatorima, dok se prošire kapaciteti ovih izbegličkih centara, navodi Janković.
U posebnu ugroženu kategoriju spadaju oni koji se ne prijavljuju kao tražioci azila, a koji dok čekaju da nelegalno pređu granicu sa EU žive i spavaju na deponijama, u šumama, na grobljima. Kada ih policija uhvati, kaže Janković, zbog prebukiranosti zatvora, oni spavaju na podovima, a posebnu brigu predstavlja zdravstveno i higijensko stanje ovih lica, navodi Janković.
Inače, prošle godine, samo tokom vanredne situacije, Crveni krst i grad su privremeni smestili migrante u jedan napušteni restoran na Paliću gde su im obezbedili grejanje i hranu. Međutim, odmah po okončanju vanrednog stanja, migranti su nastavili da „žive“ na deponiji, čekajući da ilegalno pređu granicu.
