Ne zna se da li izbeglice boluju od neke bolesti

Ova činjenica ne bi trebala da budi strah kod meštana: i u našoj neposrednoj okolini ima ljudi, koji ne obraćaju potrebnu pažnju na svakodnevnu higijenu, ali kod ljudi koji stižu iz dalekih zemalja postoji potencijalna opasnost da su nosioci nekih bolesti usled kojih u našoj sredini bilo kad može da izbije neka epidemija.

Lekar opšte prakse, Aleksadar Evetović, kaže da izbeglice već godinama stižu u naše krajeve i iako do sada nikad nisu proširili nikakvu zaraznu bolest među lokalnim stanovništvom, a ni sada nije veća verovatnoća da će se pojaviti neka epidemija nego ranije, no ne smemo zaboraviti da ipak neka mogućnost postoji. Najveći je problem što niko nije pripremljen baš na ovakvu mogućnost.

- Od teritorije sa kojih stižu ovi ljudi zavisi i kakve bolesti mogu da nose sa sobom. To je pitanje i toga kakve bolesti haraju tim zemljama trenutno, a pored toga izbeglice i tokom puta mogu da „pokupe“ razne bolesti. Mogu biti nosioci mnoštva klica: tifusa, kolere, sifilisa, SIDE i svakojakih drugih bolesti. Sva sreća je što pre nego što stignu u Srbiju, ovi ljudi prolaze Grčku, Tursku i Makedoniju tako da je tamošnje stanovništvo više izloženo prvom talasu eventualne epidemije, a ako je neko nosioc neke zaraze, obično se to ispostavi na putu do nas. Uprkos tome, ogroman je problem to što nemamo nikakvu zvaničnu lekarsku informaciju o tome kakve epidemije haraju u zemljama odakle izbeglice dolaze. Do sada nije bilo problema, ali to ne znači da ih ne može biti. Delom zbog toga što je teško brzo prepoznati o kakvoj se bolesti radi, a delom i zbog toga što nismo spremni da se bavimo ovakvim eventualnim situacijama – kaže Evetović, koji u Subotici radi i kao zatvorski lekar.

Evetović kaže da izbeglice koje stižu do nas prvenstveno boluju od kožnih bolesti koje se pojavljuju i kod nas, ali su rane u njihovom slučaju mnogo ružnije jer tokom puta ne mogu posvetiti pažnju higijeni. Među izbeglicama ima i hroničnih bolesnika, ranjenih, koji su već bolesni krenuli na put. Trebalo bi se ozbiljno pozabaviti ovim problemom, izbeglice treba držati pod nadzorom, staviti ih u karantin dok se na globalnom nivou ne nađe neko rešenje za njih. Srbija je treća stanica na njihovom putu, tokom kojeg ih svaka zemlja samo gura dalje, a nigde nema organizovanog zdravstvenog zbrinjavanja, iako bi se trebalo raditi na prevenciji, a ne na naknadnom lečenju. Deo izbeglica koji stiže do kampova potpada pod neku kontrolu, ali većina njih slobodno šeta gradovima.

- S obzirom na to da je leto, veća je i mogućnost izbijanja masovne infekcije. Zbog toga bi bilo veoma dobro da lokalna samouprava načini korake u cilju prevencije i da mesta gde se izbeglice zadržavaju, redovno čisti, dezinfikuje, da postavi mobilne toalete i da osigura pitku vodu za ove ljude. Građanima savetujem da obrate veću pažnju na svoju ličnu higijenu, da često peru ruke, da se kupaju redovno, jer se ne zna kuda ove izbeglice noću hodaju, šta hvataju i gde vrše nuždu. Minimalna mera opreznosti bi bila poboljšanje higijenskih prilika, što je posao koji lokalna samouprava mora da učini, jer ako bude problema, neko će morati snositi odgovornost – kaže lekar.