Ne zna se tačan broj nezaposlenih u Vojvodini

Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova je na tribini "Agora" u organizaciji Otvorenog univerziteta izneo da se prema zvaničnim statističkim podacima u Vojvodini na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 198.000 nezaposlenih, što je prema njemu, za 4.500 ljudi manje u odnosu na novembar 2011, ili za preko 80.000 u odnosu na 2004, kada ih je bilo 280.000.

"Prema ovome, ispada kao da u Vojvodini teče med i mleko, ali je situacija daleko od toga", rekao je Vasin.

Vasin je rekao da je na osnovu metode ankete, stopa nezaposlenosti povećana sa 14 na 25 odsto, odnosno da je nezaposlenost porasla za 70 do 80 odsto od momenta kada je nastupila kriza.

"Po ovoj metodi, nezaposlenosti ne samo da je porasla u Srbiji - gde se određuje na osnovu manjeg uzorka nego na Zapadu - već i u svim zemljama, a postoje članice Evropske unije gde je ova stopa na nivou Srbije, dok je u Španiji i Italiji čak porasla više nego u Srbiji", izneo je Vasin.

Vasin je kao najverifikovaniji ocenio metod određivanja prema broju lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), a po kome je "broj nezaposlenih smanjen za vreme krize".

Međutim, kao jedan od glavnih razloga nedostatka validnih podataka, Vasin je označio "rad na crno". Pokrajinski sekretar je izneo da se u ovom momentu ne zna tačno koliko se ljudi vodi kao nezaposleno, a radi "na crno".

Miroslav Vasin, fotografija sa današnje "Agore"

Kao poseban problem, Vasin je označio i veliki broj "lažno zaposlenih" - lica koja se vode kao da su u radnom odnosu, a ne uživaju ni jedno pravo iz radnog odnosa - zaradu, poreze, doprinose.

"U jednom momentu čak osam odsto svih zaposlenih u Vojvodini je bilo u ovoj kategoriji. Ovi ljudi su najtragičniji – rade u nekadašnjim veliki kombinatima, metalskim fabrikama koje su ugrozili tranzicija, loša privatizacija i gubitak tržišta", rekao je Vasin. Vasin je apsurdnom ocenio situaciju da se u Vojvodini u isto vreme smanjuje i broj nezaposlenih i broj zaposlenih.

"Ovo je zaista teško objašnjivo. Ako se eliminišu sa liste zaposlenih oni koji odlaze u penziju, postavlja se pitanje gde završavaju oni koji su se vodili kao nezaposleni. Verovatno završavaju u sivoj zoni", smatra Vasin.

Po Vasinu "visok nivo sive ekonomije je jedna od najvećih mana našeg sistema. Najveći izazov ovog trenutka predstavlja njeno prevođenje u legalne tokove, jer siva ekonomija, iako su svi oštećeni, ipak egzistencijalno zbrinjava veliki broj ljudi", rekao je Vasin.

Vasin je naveo da i pored 198.000 hiljada nezaposlenih, u sezoni poljoprivrednih radova u pokrajini radi veliki broj nadničara iz drugih delova Srbije, ali i susedne Rumunije, za dnevnicu od 15 do 20 evra. "Veliki broj lica na evidenciji nije u egzistencijalnom problemu, već ili rade na crno ili su u poljoprivredi. Ljudi žive i rade od poljoprivrede, a to se nigde ne iskazuje", konstatovao je Vasin.

Sekretar je precizirao da u Vojvodini postoji 160.000 gazdinstava, gde su mnogi nosioci ili članovi prijavljeni "na minimalac" i plaćaju minimalne doprinose.

"Obrađuju po 100 hektara zemljišta, a u statistici su na minimalcu, što snižava ekonomske pokazatelje Vojvodine. To nije ni malo naivno, zato što investitore koji dolaze u Vojvodinu zanimaju ti podaci", rekao je Vasin.

Vasin je, takođe, izjavio da je u Vojvodini primenjeno "sve što je poznato u ovom momentu po pitanju rešavanja problema nezaposlenosti". Kao ilustraciju je Vasin naveo subvenciju Vlade Vojvodine od 130.000 dinara po novootvorenom radnom mestu, odnosno 150.000 ukoliko je lice starije od 50 godina, gde je po njemu, zaposleno preko 26.000 ljudi, te da za ove subvencije ima više interesovanja nego novca.

No, "ništa ne vredi što je Vojvodina lider u privlačenju investicija, što je ovde pogone otvorilo 250 kompanija koje su zaposlile 63.000 ljudi, ukoliko jedan Sever u jednom danu ugasi nekoliko hiljada radnih mesta", zaključio je Vasin.

Branko Malagurski iz Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ocenio je da kriza na ovom području traje još od 80-ih godina, da je privreda opterećena posledicama 90-ih godina i tranzicije, a da se poslednja kriza obrušila na sve dobro urađeno u periodu od 2002. do 2008. godine, nakon čega se ne vidi šta sledi. Izneo je i moguća rešenja, pogotovo u sektoru malih i srednjih preduzeća.

Sociolog Dušan Torbica ocenio je u svom izlaganju da su tokom privatizacije preduzeća dospela u ruke ljudi koji nisu znali niti imali nameru da održe proizvodnju, već da su im kupljena preduzeća poslužila za špekulantsko kratkoročno bogaćenje. Kao jedno dorešenja po pitanju nezaposlenosti Torbica je naveo afirmaciju lokalnih potencijala i razvoj socijalne ekonomije.