Nebojša Daraboš, član gradskog veća za privredu: Nedostaje znanja i odgovornosti - za iskorak

Posle manje od godinu dana na funkciji u Gradskom veću za resor privrede, Nebojša Daraboš ocenjuje, da je uprkos činjenici da je budžet već bio usvojen u martu, kada je došao na fukciju, kao i da je u prethodnom periodu morao da se bavi mnogim segmentima koji čine privredu, a koje nije jednostavno ni definisati u uslovima ekonomske krize i potrebe da sprovodi već donet program, urađeno dosta sistemskih stvari, pre svega ponovno pokretanje Fonda za privredu, koji će omogućiti preduzetnicima da steknu nova znanja i da pokrenu poslove.

Kakav je privredna strategija Grada za koju se zalažete sa funkcije na kojoj vodite resor privrede?

- Pored saradnje sa privrednicima i investitorima koji već ulažu u Suboticu, lokalna samouprava mora paralelno da radi na konceptu privredne i globalne strategije grada. Pored te strategije lokalnog i održivog razvoja, važno je doneti i usvojiti veliki broj planova, za konkretne, ali realne oblasti, da struka dobije šansu. Nerealni planovi uglavnom i ne bivaju realizovani, jer ih se niko i ne pridržava, a novac koji grad ili neko drugi obezbeđuje, na taj način odlazi, a rezultata nema. Ove godine, kako je već i najavljeno planom, sve što se bude izdvajalo iz budžeta, mora se znati gde je utrošeno, kako se troši i šta očekujemo od toga. Odgovornost je po meni ključna reč u svim aspektima planiranja i sprovođenja planova.

Čime ste se najviše bavili tokom perioda od kada ste deo tima Gradskog veća?

- Kako komunicirati sa privrednicima, a da to donese i rezultate, bila je ključna postavka moje procene, kako da u timu uradim što više. Ono što je već bilo dobro je to da je gradska uprava i Kancelarija za lokalni razvoj zaista imala dobar projektni tim, a dosta smo projekata iz te međugranične saradnje i evropskih, pokrajinskih i republičkih fondova, odnosno novca obezbedili da dođe u grad. Međutim, smatram da još uvek nedostaje i da bi trebalo da se uredi ove godine, reorganizacija u radu Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, gde su u fokusu kontakti sa privredom koja radi, proizvodi, a ne samo na investicije iz Industrijske zone, sa čime najčešće povezuju ovaj resor.  Ocenio sam da je moj zadatak i da se treba baviti i malim i srednjim preduzećima, od prehrambene do metalne i hemijske industrije a i turističke privrede.  U toj oblasti sam i stekao značajno iskustvo, a sada bi trebalo tu uspostaviti drugačiju organizaciju, u sekretarijatu za privredu prevashodno, što je u mojoj nadležnosti.  Cilj je da pomognemo privrednicima i kao lokalna smaouprava, koliko je moguće olakšamo im uslove poslovanja.

Ima li primera u Subotici da je lokalna samouprava pomogla spašavanju nekih preduzeća od propasti ili bankrota?

- Većina preduzeća u Subotici i SBO je privatizovana, ali se dosta privatizacija pokazalo neuspešnima.  Otežavajuća okolnost za lokalnu samoupravu i ovaj resor je što u mnogim situacijama ne možemo da pomognemo, što je dosta perjanica naše prerađivačke i prehrambene industrije kupljeno, a ne rade dobro.  Uglavnom je za to odgovoran menadžment preduzeća, koji bi trebalo da postavi realne biznis planove, da bi i gradska uprava mogla da pomogne dodatno. Primer "Bratstva" je drugačiji, jer se izvukao iz procesa loše privatizacije tako što je došao kapital iz inostranstva i "Tatravagonka" je rešila problem proizvodnje i radnika.  To jeste problem za društvo i grad, ali moramo biti realni oko ingerencija lokalne samouprave.  Održana je i debata na tu temu u Gradskoj kući, a razgovarao sam sa gradonačelnikom o tome da ćemo morati u okviru mogućnosti da pokažemo više interesovanja za te privredne subjekte, jer imamo i mogućnost komunikacije sa republičkim vlastima i organima, pa bi morali u budućnosti da se okrenemo privredi i na taj način. Loše privatizacije su najviše uništile privredu, što je činjenica, a sada nas pitaju kako da posle toga imate dosta uspešnih investicija u gradu. Ne bih se složio ni sa jednom, niti drugom ocenom, jer je Subotica tada delila sudbinu Srbije i tako se suočila sa posledicama uništavanja privrede. Privrednik mora pre svega da brine o kapitalu i likvidnosti preduzeća, jer pozivanje na krizu iz 2008. godine od koje se još čitava evro zona nije oporavila, ne pomaže oporavku. Dakle, potencirao bih odgovornost samih privrednih subjekata, jer danas svi žele na strano tržište, a ono je mnogo zatvorenije nego ranijih godina.

Kakvi su realno danas kapciteti privrede, još uvek se nagrađuju mnoge firme za rezultate i liderstvo u regionu?

- Osim preduzeća u Industrijskoj zoni, koja imaju odlične rezultate, to su uglavnom strane kompanije koje posluju u Subotici, a neke su smeštene i izvan Slobodne zone. Ima 6000 registrovanih preduzetnika u Subotici, ali teško je tu reći ko realno posluje, a koje je samo registrovano.  Znamo da imamo oko 230 subjekata sa kojima komuniciramo, prema podacima APR-a, za koje znamo da aktivno rade u Subotici kao Doo ili privatna preduzeća.

Kakav privredni razvoj je moguće danas realizovati?

- Razvoj najviše zavisi od samog znanja preduzetnika ili menadžmenta u privredi kao i vlasnika, da bi mogli da sprovedu te evropske standarde razvoja, koji moraju biti dugoročni ili kratkoročni.  Na razvoj pojedinih kompanija ne možemo sa pozicije lokalne samouprave da utičemo, ali možemo da odredimo u kojem pravcu grad mora da se razvija.  Vodim računa o privrednom razvoju grada tako da pokušavam stalno da utičem i na javno- privredno partnerstvo, a takve prakse u Subotici još nema, iako imamo zahteve nekih investitora za takvom saradnjom.  Privrednik mora da potvrdi interes za takvo partnerstvo, a razgovarao sam i sa nekoliko preduzetnika koji bi želeli takvu vrstu partnerstva u gradu. Reorganizaciju LER-a vršimo tako što nameravam da delegiram određene ideje kroz sekretarijat grada Subotice, da ih sprovedemo kroz sektore timski ali i ličnom odgovornošću.  U fokusu tog razvoja je preduzeće Privredno tehnološki parkovi, Biznis inkubator koji pomaže privrednicima, Slobodna zona, koja nije javno peduzeće, ali je osnovana od strane grada, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, koja bi trebalo da bude srž ekonomskog razvoja u Subotici. Kako? Kroz strateške planove, a nemamo ih zbog nedovoljne odgovornosti a i često i nedovoljnog znanja.

Koliko je planirano budžetskih sredstava, obzirom da je restriktivan budžet, za planski okvir privrede?

- Budžetska sredstva su predviđena i preko Fonda za poljoprivredu, preko preduzeća koja će raditi određene poslove, a i preko Fonda za privredu koji je reaktiviran ove godine. Lično nisam zadovoljan visinom izdvojenih sredstava, izdvojeno je koliko i prethodne godine, bez obzira na restriktivan budžet, ali računamo i na sredstva Fonda za privredu kojih nije bilo prethodnih godina. Insistirao sam na pokretanju tog Fonda, kako bismo uspeli podržati bar neke privredne aktivnosti i pokazati dobru volju za tu saradnju. Novca nikad nije dovoljno u privredi, ali Fond je prvi korak naše konkretne saradnje sa privrednicima.

Da li je trebalo više izdvojiti iz budžeta za programe organske proizvodnje u Subotici i okrugu i sa kojim ciljem?

- Da, to je bilo moje zalaganje prilikom planiranja budžeta, ali sa ciljem da se na pravi način pomogne i privredi. Zalažući se za Akcioni plan za organsku proizvodnju, isticao sam da pored dobre volje da se podrže planovi, potrebno je i konkretno da lokalna samouprava finansijski podrži te planove, jer poljoprivredni proizvođači očekuju subvencije i pare.  Ono što vremenom mora da se uredi i u našoj lokalnoj samoupravi, je da se ne „gura pod tepih” sve što je nedovoljno poznato. Ono što ne poznajemo, mi jednostavno ne diramo, preskačemo.  Kada se priča o organskoj proizvodnji, relativno malo se zna koliko može da se ostvari rezultata i zarada u toj oblasti, uprkos činjenici da su u organskoj poljoprivredi veći troškovi, nego u klasičnoj.  Međutim, zarada se multiplikuje toliko, da značajno prevazilazui troškove. Potražnja organskih proizvoda na tržištu EU je mnogo veća, pa tu naši organski proizvodi mnogo lakše mogu da se plasiraju, ravnopravno sa istom proizvodnjom iz zemalja Evropske unije. Smatram stoga, da Subotica još nije potpuno prepoznala sebe u tim planovima, da je te i neke druge planove u oblastima u kojima smo jaki, potrebno „otvoriti” i pripremiti već u 2015. godini. Jer, mi smo grad koji je nekad imao veoma razvijenu industriju, a realno nemamo ovde nikakve rudnike, nego zemlju, pooljoprivredu i prerađivačku industriju. To je osnova svega, i činjenica da ne koristimo dovoljno resurse koje imamo, a sa druge strane važno je da pomognemo tim preduzetnicima ne samo novcem, nego oko transfera znanja, organizacije klastera, da dođu do većeg tržišta. Oni sami to ne mogu, a moj stav je da greše oni koji tvrde, da lokalna samouprava ne bi trebalo da se meša u tržište. Na ovom stepenu znanja, to nije realno, moramo kao grad i Uprava da posredujemo u tome, jer imamo veći pristup i fondovima i stručnjacima. Pored novca, nedostaje nam i znanje i odgovornost za takve korake u ovoj godini.

Uspeh na velikim privrednim investicijama
Nebojša Daraboš, diplomirani menadžer je stekao veliko privredno iskustvo kao direktor Elitte Palića, direktor hotela na Kopaoniku koji je deo grupacije MK grupe, gde je kao menadžer direktno bio zadužen za renoviranje hotela Grand.  Posle uspešnog angažmana vratio se u Suboticu zbog porodice, na mesto direktora Turističke organizacije, gde je bio godinu i po dana, a zatim po pozivu najvećeg hotelskog lanca u svetu "Holidej In" u Srbiji, koji posluje u okviru "Interkontinental hotels grupe", po pozivu koji se ne odbija, radio je dve godine, a zatim je imenovan na mesto člana Gradskog veća za privredu