Nedostaje radna snaga u Subotici?

Traže se radnici – ovakvi oglasi se sve česće mogu videti na izlozima prodavnica, pekara, kafića, a pojedine firme su čak postavljale bilborde širom Subotice. Da li se iz toga može naslutiti da u našem gradu nedostaje radna snaga? Direktor Omladinske zadruge "Biznis", Veselin Stefanović, kaže da je situacija na tržištu rada složena, izvesno je da postoji deficit za određenim zanimanjima, poput ugostiteljstva, ali da najveći problem predstavlja neusklađenost između potreba poslodavaca i potreba radnika u smislu cene rada.

- Na papiru ima ljudi koji bi da rade, a zapravo ne žele ili iz nekog razloga ne mogu da rade, dok, s druge strane, firme traže radnike, ali im je mnogo da plate. To je suština problema, jer na neki način dolazi do neusklađenosti u strukturi ponude i potražnje radne snage. Ono što se traži i koliko je privreda spremna da plati, to na tržištu ne može da se nađe - kaže Stefanović.

Statistički podaci kažu da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno 6.000 Subotičana, što je za 1.000 manje nego u istom periodu prošle godine. Polovina njih ima završenu osnovnu školu, 40 odsto srednju, dok 10 odsto ima visoko obrazovanje. Po godinama, najviše je starijih od 50 godina, čak 37 odsto, dok je mladih 20 odsto, a zanimanja koja se traže su različita, mada su, dodaju u NSZ, i kod toga poslodavci prilično fleksibilni.

- Najtraženija zanimanja su uglavnom prodavci, radnici u proizvodnji, spremačice, medicinske sestre, negovatelji, radnici mašinske i elektro struke, konobari, kuvari i diplomirani socijalni radnici. Za ova zanimanja ponuda je najveća i poslodavcima, osim kod nekih zanimanja gde je potrebno da budete određene struke, uglavnom nije toliko bitna struka lica, koliko je bitno radno iskustvo i posebna znanja koja poseduje i naravno volja da radi van svoje struke - objašnjava Elvira Seči Erdmann, savetnik za zapošljavanje NSZ.

Na ovako drastično smanjenje broja nezaposlenih, koji je do pre nekoliko godina bio i tri puta veći, uticalo je otvaranje nekoliko hiljada radnih mesta u Privrednoj zoni "Mali Bajmok", međutim, nezaposlenost je najviše smanjio odlazak mladog i školovanog stanovništva u inostranstvo, smatra Milan Popović, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici. Zbog toga već sada nedostaju određene struke i biće sve gore ukoliko se nešto ne preduzme, dodaje Popović.

- Već imamo mnogo profila koji nedostaju, nedostajaće ih sve više i uskoro neće biti radno sposobnog stanovništva, što će biti kočnica razvoja Subotice. Zašto bi neko došao da ulaže u fabrike, ako nema radne snage? Znači, ključ i budućnost razvoja jednog društva nisu mnogi parametri koji se danas spominju, već mlada školovana radna snaga - poručuje Popović.

Odliv mladih iz Subotice i Srbije može da zaustavi jedino povećanje cene rada, kao i bolja zdravstvena zaštita, dodaju u Sindikatu, a država je ta koja treba da stane iza tih mera. U protivnom, za nekoliko godina, ovde više neće ostati ko da radi.