Nedostupnost terapije i mali broj alergologa vodeći problemi u dijagnostici i lečenju alergija

Alergija nije kijavica pa da se leči maramicama, poručuju pacijenti i dodaju je u pitanju bolest koja sa sobom nosi i brojne probleme poput stresa, depresije, pada koncentracije i slično. Takođe, osobe koje pate od alergija kažu da se suočavaju i sa brojnim problemima u okviru zdravstvenog sistema, od kojih je vodeći nedostupnost terapije. 

- Epinefrin, adrenalinski injektor koji spašava život kada se radi o najtežem obliku alergijeske reakcije, anafilaksi, uopšte nije na Listi lekova u našoj zemlji. Osim nedostupnosti teapije, mi pacijenti se suočavamo i sa slabom dijagnostikom, malim brojem alergologa, a naročito pedijatara alergologa - kaže Snežana Šundić Vardić iz Udruženja "Alergija i ja" - Alergija nije problem pojedinca, već čitave porodice. Prilikom neprospavane noći zbog svraba kod atopijskog dermatitisa ne pati samo dete, već i roditelji. Pacijenti se često suočavaju sa stresom, depresijom, padom koncentracije, padom produktivnosti na poslu i slično. 

Kada su u pitanju alergije situacija je u Subotici nešto složenija, budući da imamo veliki broj alergičnih na polen ambrozije.

- Naš glavni inhalatorni alergen, osim kućne prašine, je ambrozija. Ona je počela devedesetih godina, baš na ovom području. Mi smo bili prvi zahvaćeni i imamo najveći broj obolelih kako odraslih, tako i dece. To je specifičnost našeg kraja - objašnjava klinički alergolog i imunolog Opšte bolnice Subotica, dr Mirjana Dukić.

Kada su u pitanju nutritivne alergije, statistika kaže da 6 do 8 odsto mališana ima neku vrstu alergije na hranu. To znači da u jednom odeljenju od 24 učenika, dvoje dece imaju ili će imati alergiju na hranu.

- To je ozbiljan problem sa kojim se deca suočavaju, jer oni mogu doći u kontakt sa tim alergenima, koji mogu biti i životno ugožavajući, u školi, na rođendanskim proslavama, javnim skupovima, svuda. I zato je važno da širimo i prenosimo znanje o nutritivnim alergijama što većem broju građana, kako bismo pomogli i zaštitili najmlađe koji imaju neku alergiju na hranu - objašnjava doc. dr Borko Milanović sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, do 2040. godine, oko 50 odsto populacije će imati neku vrstu alergija. "Karavan alergija", koji je okupio vodeće stručnjake iz ove oblasti i pacijente koji pate od alergija, organizovalo je Udruženje pacijenata "Alergija i ja".