Nedovoljno protivgradnih raketa

Šimon Ostrogonac, savetnik grada zadužen za poljoprivredu je izjavio da lokalna samouprava, nažalost, nema velikog uticaja na te stvari jer je protivgradna odbrana u nadležnosti organa unutrašnjih poslova, a ne grada Subotice. Još je i prošle godine predstavljala veliki problem neblagovremena raspisana javna nabavka za kupovinu raketa, te nedovoljan broj stručnih ljudi koji bi radili na stanicama, a to su nadležni objasnili činjenicom da ne mogu zaposliti nove ljude u državnom sektoru. Savetnik je izjavio da najveći kočničar efikasne odbrane od grada je zapravo državna administracija i sitne greške koje postoje u zakonskoj regulativi, a koje uveliko otežavaju situaciju.

- Čini se da ćemo se i ove godine morati suočiti sa istim problemom; na početku smo sezone kada grad nije retkost, a ministarstvo nije još raspisalo ni javnu nabavku. Nakon više pokušaja stupanja u kontakt sa nadležnima tokom prošle nedelje smo napisali molbu ministarstvu unutrašnjih poslova da nas informiše o stanju protivgradne zaštite, ali odgovor još nismo dobili, iako lokalna samouprava, zajedno sa sekretarijatom unutrašnjih poslova, učestvuje u protivgradnoj odbrani. Subotica je ove godine obezbedila pet miliona dinara za nabavku raketa, ali javnu nabavku možemo raspisati samo zajedno sa ministarstvom unutrašnjih poslova. Uspeli smo saznati da rakete još nisu kupljene, ali je nekoliko komada ostalo od prošle godine, tako da će svaka protivgradna stanica imati 3 do 4 rakete, što je dovoljno za preživljavanje prve oluje u sezoni.

Savetnik je rekao da su imali u planu da se poljočuvarska služba zaduži za obavljanje ovog posla i da se ovoj službi obezbede dodatni prihodi, ali je problem što se konkurs u skladu sa zakonom raspisuje isključivo za uposlenje nezaposlenih, koji ni ne moraju biti lokalni stanovnici, što bi bilo logično. Pored toga, problem je što su ljudi koji su do sada radili u protivgradnoj odbrani, strašno nezadovoljni svojim primanjima, od 8 hiljada dinara mesečno, i nemaju nameru za te pare da rade, ali od strane sekretarijata unutrašnjih poslova ne postoji volja da se protivgradni sistem stavi u funkciju prvenstveno, verovatno, zbog činjenice što su rakete veoma skupe.

Jedna raketa košta oko 300 evra, a u Subotici postoje 24 protivgradne stanice od kojih je 21 u funkciji. Ukoliko te stanice ispale samo nekoliko raketa, to je već ozbiljna suma. Inače, godišnje bi na svakoj stanici bilo potrebno najmanje 10 ili 15 raketa da bi odbrana bila efikasna, a sad nam je na raspolaganju samo nekoliko. Uprkos tome što je sistem skup, bila bi šteta ne koristiti ga, jer je to odličan sistem i ako se koristi pravilno veoma je efikasan u protivgradnoj odbrani i očuvanju poljoprivrednog roda. Stanica u Novom Žedniku i Bikovu nije u funkciji iz tehničkih razloga, a palićka se ne vredi ni osposobljavati zbog bilizine granice, jer još uvek nije postignut sporazum koji bi omogućio da se rakete ispale i u pravcu Mađarske. Srpska strana bi trebalo da preduzme određene korake u tom cilju, jer je to ogroman problem za pogranični pojas koji je potpuno bez zaštite. Sporazum koji bi se trebao postići odnosio bi se na vazdušni prostor dveju zemalja, a u okviru njega bi se povezali surčinska i mađarska kontrola leta. Ako bi nastupila opasnost od oluje, onda bi se avioni usmerili sa ove linije na druge dok se rakete ispaljuju – objašnjava Ostrogonac.

Pojavila se mogućnost da Subotica u pograničnom prostoru postavi prizemne generatore koji takođe funkcionišu na sistemu srebrnog jodida, kao i rakete, i koji bi se mogao koristiti u pograničnom području, ali je problem što nije jasno ko bi održavao ove sisteme, kako bi se oni mogli sačuvati od krađa i kako bi se mogla osigurati struja za njihovo napajanje. Sa druge strane, već postoji izgrađen i funkcionalan sistem protivgradne odbrane koji bi se morao razvijati. U okolini Senteša se gradi radar, tako da bi grad imao veoma dobru pokrivenost.

Ostrogonac je rekao da stanicu protivgradne odbrane u Bajmoku održava poljoprivredno dobro, što je i razumljivo jer im je draže da uzmu udela u odbrani nego da snose štetu nastalu usred uništenja roda. Ostrogonac misli da bi se i osiguravajuća društva mogla učiniti zainteresovanim za efikasniju protivgradnu odbranu jer ni njima nije u interesu da isplaćuju pozamašne sume za uništen rod, te bi i njima bilo bolje da se štete preduprede, ali meštani, na žalost, nemaju para za osiguranje, tako da se ni sa te strane ne može očekivati pomoć. Sve ostaje i dalje na organima unutrašnjih poslova.