"Nema nesrećnijeg glumca od onog koji ne radi svoj posao - glumci postoje kada igraju, a pozorište postoji kada ga publika gleda"

Po preporuci Ministarstva kulture, sve ustanove čije su delatnosti pozorišna umetnost i muzika, mogu da nastave rad 1. juna, uz napomenu da se za konačnu odluku čeka saglasnost stručnih službi, prenosi portal Nova.rs. Od reditelja, glumaca i svih učesnika proba očekuje se da se prilikom povratka u pozorišne sale pridržavaju propisanih mera, a koje se, između ostalog, odnose na pojedinačni dolazak, redovnu dezinfekciju prostorija i rekvizita, držanje distance od tri metra, a kada to nije moguće, savetuje se nošenje maski, vizira i rukavica.

Kako objašnjava Andraš Urban, reditelj i direktor Pozorišta "Kostolanji Deže", glumci ove kulturne ustanove vratiće se probama i svojim uobičajenim treninzima u junu, a u planu je da do kraja sezone odigraju nekoliko predstava, pre svega monodrama u dvorištu pozorišta, što je još jedna od preporuka.

- Glumci postoje kada igraju, a pozorište postoji kada ga publika gleda. Međutim, problem je sa predstavama, jer sa publikom lako možemo obezbediti propisanu distancu, to smo mogli sve vreme da rešimo, ali je komplikovano držati distancu na sceni, jer predstave zahtevaju bliskost i kontakt među glumcima i to bi zahtevalo neumetničku intervenciju, što nije baš zgodno za teatar - objašnjava Urban. - Još uvek nije došlo do toga da po svaku cenu radimo predstave i čak nisam ni toliki optimista da sve ovo vreme ljudi jedva čekaju pozorište, već mislim da smo se svi povukli, zatvorili u sebe i da je situacija vrlo kompleksna, ali planiramo da odigramo nekoliko predstava u  junu u dvorištu pozorišta u večernjim terminima, što je svakako lepa vest.

Da ovakvi uslovi znatno otežavaju izvođenje predstava saglasan je i Miloš Stanković, glumac i direktor Narodnog pozorišta Subotica, koji kaže da će obe Drame ove kulturne ustanove iskoristiti dve nedelje u junu za početak proba na novim predstavama, dok se sve do septembra publika neće vraćati u pozorišnu salu.

- Socijalna distanca ne može da se vezuje za našu umetnost, jer pozorište je smišljeno da ne bi postojala distanca. Kako je moj profesor Bora Drašković rekao, svaka predstava je na određeni način vođenje ljubavi između glumaca na sceni i publike u sali i ako govorimo o vođenju ljubavi, ono nije moguće sa socijalnom distancom. Mnoge predstave su neizvodlive na ovaj način, jer svaka zahteva blizak kontakt između glumaca, a mnoge i blizak kontakt između glumaca i publike, tako da će za nas pravi test biti ponovo vraćanje publike u salu - objašnjava Stanković, dodajući da je postojala ideja da se predstava "Ko se boji Virdžinije Vulf", čija je premijera bila zakazana za 13. mart, u ovom periodu odigra na Letnjoj pozornici na Paliću. - Ona bi mogla da se igra jer u njoj imamo samo četiri glumca na sceni, ali je scengrafija velika i ta predstava je pravljena za zatvoreni prostor, ima dosta tihih delova i njeno igranje na Letnjoj pozornici bi zahtevalo prilagođavanje čime bi izgubila na kvalitetu, zbog čega smo od te ideje odustali.

Iako ljubitelji pozorišta tokom vanrednog stanja nisu bili uskraćeni za predstave koje su se emitovale putem onlajn platformi, reditelji, glumci, pomoćni saradnici i svi oni koji učestvuju u tim predstavama jesu. U Pozorištu "Kostolanji Deže" odložena je premijera predstave "Rastrgajte me" rediteljke Kinge Mezei, koja je krajem marta započela onlajn probe sa glumcima. Pomeren je početak priprema za predstavu "Žabar" reditelja Vuka Torbice, kao i predstava koja nosi radni naslov "Sindikat" čiji je reditelj Andraš Urban. Slično je i u Narodnom pozorištu, gde su čak četiri premijere odložene za početak naredne sezone, a gostovanja na festivalima pomerena za jesen.

- Pozorište je dosta ispaštalo i ovo je, kako smo videli po nekim analizama, možda i najveći udar do sada na pozorišta, jer je Narodno pozorište u Beogradu, kao najreprezentativnije, samo u jednom malom periodu za vreme Velikog rata obustavio rad. Evropsko pozorište, čijem nasleđu i mi pripadamo, možda je samo u periodu kuge obustavilo rad, ali je ono uvek imalo kontinuitet, zato što pozorište služi da i u ovim teškim vremenima bude podrška narodu, da ga bodri i podigne duh. Mi smo se setili bombardovanja, jer smo i tada igrali predstave u terminima pre početka uzbune na otvorenom, ispred pozorišta kod njegovih čuvenih stubova. Verujem da su glumci nesrećni, to smo još učili na Akademiji, da nema nesrećnijeg glumca od onog koji ne radi svoj posao. U nedavnom razgovoru sa sekretarkom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a kasnije i na Upravnom odboru, usvojili smo predlog da ćemo premijere koje je trebalo da igramo u ovom periodu, igrati u septembru i oktobru, a kako je sad intencija da se prave predstave sa manjim brojem glumaca, planiramo da pripremimo jednu monodramu u Drami na mađarskom jeziku i jednu duodramu u Drami na srpskom jeziku i tako da ćemo za narednu sezonu imati već šest premijera, ako sve bude kako treba  - kaže Stanković.

- Nas najviše pogađa planiranje, jer imamo dva velika projekta na jesen koja još nisu otkazana - kaže Urban. - To su Desire festival i jedan projekat koji je trebalo da se odvija od septembra do decembra i da ugosti mađarska vangranična pozorišta. Sve je to sad pod znakom pitanja i jako je teško dogovarati se i sa inostranim partnerima, jer su i oni u neznanju. Drugi problem je što ne znamo sa koliko sredstava raspolažemo za ovu godinu, jer se u Subotici još ne zna rezultat konkursa. To nije slučaj samo sada, zbog kovida, to je uobičajena pojava da se rezultati konkursa tako kasno donose za tekuću godinu i to više niko ne doživljava kao skandalozno, ali jeste, jer vi za tekuću godinu saznjete tek krajem maja kojim sredstvima raspolažete, što otežava planiranje. Dakle, svi smo u polupripremi, u poluiščekivanju i to zamara čoveka.

A novac, u velikoj meri utiče na kulturu i umetnike. Tokom vanrednog stanja, cela izvođačka umetnost je bila pogođena, a najviše slobodni umetnici i honorarni saradnici bez stalnog angažmana, koji su ostali bez primanja. Nakon apela Udruženja dramskih umetnika, Ministarstvo kulture je prihvatilo predlog da se obezbedi pomoć od po 30.000 dinara mesečno za one koji su imali potpisane ugovore sa pozorištima, predloživši Vladi Srbije isplatu u naredna tri meseca. Pozorište "Kostolanji Deže" je iz sopstvenih sredstava isplatilo zakazane predstave za mart i april glumcima koji nisu zaposleni, kao i Narodno pozorište Subotica koje ima jednog takvog saradnika.

U cilju saniranja posledica epidemije, rebalansom budžeta AP Vojvodine povučeno je oko 90 odsto sredstava, odnosno više od 650 miliona dinara namenjenih za nastavak radova na izgradnji i adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, a možda i najteži udarac za kulturu, jeste to što je rebalansom budžeta Vlade Srbije, kojim je predviđena ekonomska pomoć u iznosu od 5,1 milijardu evra za saniranje posledica epidemije, sektoru kulture dodeljeno nula dinara.

- Razumemo kakva je situacija i da je ovo najteže pogodilo privredu, od čega uostalom i dolazi novac za kulturu i pozorište. To što je povučeno oko 90 odsto sredstava za projekat zgrade Narodnog pozorišta smo prihvatili, ali nije dobro da društvo ima odnos prema kulturi kao da je šesti prst na ruci. Mnoge studije o kulturi nam govore da kulturna politika jednog društva treba da bude temelj svake druge politike. Mislim da Narodno pozorište daje veliki doprinos kulturnoj politici ovog grada i naše zemlje, bez obzira na sve uslove, jer ono što možemo da uradimo je da napravimo dobru i kvalitetnu predstavu i mi to činimo uz velike napore umetnika koji su zaposleni u našoj kući. Nadam se da će kultura u budućnosti biti podignuta na viši nivo, odnosno da ćemo kao mnoge razvijene zemlje uspeti da dostignemo, bar za početak, taj 1 odsto koji se izdvaja iz državnog budžeta za kulturu - poručuje Stanković.

- Kultura ima taj hendikep da deluje kao nešto što je nepotrebno, kao zabava i luksuz, ali smo videli da je za vreme vanrednog stanja kultura i te kako bila angažovana i da je bila važan deo apela #OstaniKodKuće, nudeći brojne sadržaje uz koje su ljudi mogli lakše da provedu to vreme, a neki da pronađu spas i optimizam. To je jezivo, da stalno dolazimo do toga da je kultura neka igranka, bez obzira što je tu reč o ozbiljnim ljudima, mnogo ozbiljnijim nego što politika može da ponudi. Ali, nemojmo se ni praviti da smo iznenađeni takvim odnosom, jer i bez pandemije imamo smanjen budžet i uvek ukazujem na program racionalizacije, jer nikome nije jasno zašto na sistematizovano radno mesto ne možete da primite čoveka na neodređeno vreme. Znači, najbolje je da kultura smo ezgistira i vegerita, tako je najjeftinije, jer kada živite u državi gde se jedino računa statistika privrednog rasta, vrlo teško da možete ozbiljno da pričate o kulturi koja je, ipak, kičma jednog društva - zaključuje Urban.