Nema para za vinare
— U štrajku smo od 15. oktobra i već 58 dana nismo se pomerili sa mrtve tačke. Od tada poštujemo minimum procesa rada, što znači da svakodnevno radi po osam ljudi u smeni, ali došli smo do zaključka da su oni skroz zadovoljni tim minimumom procesa rada koji mi poštujemo i da ih drugo i ne zanima. Celu preradu grožđa odradili smo korektno, a bez i jednog jedinog dinara — rekao je Mustafić na konferenciji za novinare. — Kompaniji nismo naneli nikakvu štetu jer smo računali na korektnost, ali smo se prevarili. Ovako više ne ide. Imamo dva brenda visoke kategorije koji su uspešno izbačena na tržište. Nama se obećava boljitak od proizvodnje jeftinog vina, ali potrebna oprema nikako da stigne. Do danas ništa nije urađeno po tom pitanju. Suština je u tome da para, za nas nema.
Iako su im plate u rasponu od 15.000 do 23.000 dinara, radnici „WOW Vinarije” ne traže veće zarade, traže isplatu zarađenih para.
— Nije nikakva tajna, na internetu se može videti stanje dugovanja firme, u velikim je dugovima, ali ruku na srce firma izgleda fantastično. Opremljena je maksimalno. Oprema je nova, odrađena je treća berba ali prodaje nema. Istina, ne vodimo mi politiku kome i kada će oni da prodaju vino, samo tražimo zarađeno — kaže Mustafić. — Očigledno je da nešto ne valja. Vinogradi se polako prepuštaju korovu, od kada smo u štrajku oni se ne obrađuju, čak je ostalo neobrano grožđe, čak ni oko 200 sezonaca nije isplaćeno. Ne znamo gde sve ovo vodi. Umorni smo od njihovih obećanja ali smo spremni da radimo i dalje čak i prekovremeno ako treba. Samo da za to budemo plaćeni.
Trenutno, prema njihovoj proceni, „WOW Vinarija” ima oko četiri miliona litara vina. Burad je puna, čeka se da vino sazri kao i obećanja data radnicima u nekoliko navrata.
— Razgovarali smo sa direktorom i vlasnikom i svaki put smo dobijali obećanja koja nikada u potpunosti nisu ispunjena. Ovakvim odnosom prema nama ugrožena je egzistencija oko 200 ljudi, stegli su nas dugovi i računi, a o plati nema ni reči — dodaje Mustafić. — Za naša vina dobijamo stalno neke medalje i od toga ne vidimo nikakvu korist. Već dva meseca pokušavamo da se dogovorimo kako ne bismo narušili ugled firme, ali oni o nama ne vode računa.
