Nenad Pavković - svetski rekorder u ronjenju na dah

Subotica je iznjedrila veliki broj vrsnih sportista čiji uspesi su, manje ili više, punili ili još uvek pune stupce u sportskim rubrikama internet portala, novina, televizija... Međutim, samo najbolji poznavaoci podvodnog sporta znaju da Srbija i Subotica imaju Nenada Pavkovića – trostrukog svetskog rekordera u ronjenju na dah.

Bez puno pompe ovaj devetnaestogodišnjak, član Kluba podvodnih aktivnosti „Spartak“ od septembra je vlasnik tri svetska rekorda u disciplini dinamička apnea na 112m, 105m i 96m u otvorenoj vodi. Pre toga, Nenad je letos na Evropskom prvenstvu postavio i novi nacionalni rekord preronivši od 156.66 metara.

- Za bavljenje ovim sportom najzaslužniji je moj tata, koji je instruktor ronjenja. Od rođenja sam se susretao sa ronjenjem, kao mali sam uvek ronio sa njim sa bocom, a od 2011. godine sam počeo i da se takmičim u dinamičkoj apnei – seća se Nenad. - Bio sam u dubinama i sa bocom, ali to nije probudilo u meni toliki adrenalin, kao što je to kad zaronite zadržavajući dah i iz mora izvadite prelepu školjku ili kamenčić.

Dinamička apnea je izuzetno težak sport, a po Nenadovim rečima za uspeh je najvažnija mentalna stabilnost.

- Kod drugih sportova treba snaga i naravno, mentalna svest o tome, ali ovde je sama pomisao na to da se borite protiv nečega što nije prirodno - da ne dišete. To je i najveći izazov – ističe Nenad. - Najveći uspeh su mi svetski rekordi koje sam oborio u septembru na jezeru u Bačkoj Topoli i moram priznati da je lep osećaj kada znaš da si si postigao najbolji rezultat na svetu. Međutim sebi sam rekao da na tome neću stati, već nastavljam da treniram, jer mi je cilj da postanem svetski prvak u svim disciplinama. Ne volim poraz ali svaki neuspeh mi je motivacija da još više i bolje radim i treniram.

Najveća podrška i najveći kritičar mu je otac Milan, koji mu je uvek savetovao da trenira onoliko koliko želi.

- Pustio me je da sam odučim šta i kako treba da radim i nikada nisam ni pomislio da odustanem. Pred zaron uglavnom slušam opuštajuću stranu muziku, kada pod vodom počnem da razmišljam da odustanem i izornim, počnem u sebi da pevam pesmu i tako skrenem te misli – otkriva tajnu mladi šampion.

Pored učešća na takmičenjima, subotički ronioci su se pokazali i kao društveno odgovorni i svoju veštinu iskoristili su za čišćenje Palićkog, Bačkotopolskog i Panonskom jezera.

- Očuvanje životne sredine je veoma značajno i svi bi trebali da imamo veću svest o tome. Moramo da sačuvamo prirodu i sve ono što nam je ona dala. Ali ne samo ovim aktivnostima, neko svakodnevno brinući o tome da smeće bacimo tamo gde treba, u kante a ne da bacimo dok hodamo – poručuje Nenad.

Ronjenje u Srbiji spada u četvrtu kategoriju sporta, nije olimpijski sport i trenutno se ulažu veliki napori da iduće godine pređe u treću klasu. Sa druge strane, u Hrvatskoj, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i drugim zemljama je to vrhunski sport u koji se ulaže i gde se organizuju brojna takmičenja.

- Kod nas se ovaj sport ne ceni dovoljno iako imamo svetskog prvaka Branka Petrovića, a sad i moje rekorde. U Srbiji ima oko stotinu takmičenja, a u Subotici nas petoro. Većina misli da se trening održava samo u vodi, da stavim štipaljku na nos i samo zaronim. Međutim, taj deo treninga je aktuelan mesec dana pred takmičenje, ostalim danima tu su plivanje i preroni, kao i vežbe snage i izdržljivosti na suvom i vežbe za držanje daha – objašnjava Nenad. - Pozivam sve mlade da dođu na treninge Klub podvodnih aktivnosti „Spartak“ na bazenima u Dudovoj šumi, da se oprobaju u ovom zanimljivom sportu.