Neophodno sistemsko rešavanje problema pasa i mačaka lutalica

Psi lutalice, koji se uglavnom kreću u čoporima, kao i napuštene mačke, koje tumaraju u potrazi za hranom, jesu prizori koje sugrađani gotovo svakog dana zatiču na ulicama našeg grada. Iz straha, frustracije ili lošeg pređašnjeg iskustva, u kontaktu sa sugrađanima neretko se dešava da ove životinje postanu agresivne, te da napadaju ili čak ugrizu prolaznike.

- Mnogi ugrizi se dešavaju zato što ljudi smatraju da mogu da priđu svakoj životinji. Ne možete da priđete svakoj životinji, pa čak ni vlasničkom psu, ukoliko vam to vlasnik prethodno ne odobri. Najčešći ugrzi zabeleženi su predelu oko ruku, što znači da su ljudi krenuli ili da ih pomaze, nahrane ili udare - objašnjava Aleksandra Bukvić, rukovodilac radne jedinice u zoohigijeni u Prihvatilištu za napuštene pse i mačke, dodajući da ove su životinje na ulici završile pretežno krivicom svojih vlasnika. - Ono što smatramo da su lutalice, zapravo nisu lutalice, već vlasnički psi, koji su pušteni da se istrče, psi koji su od vlasnika pobegli ili su ih vlasnici jednostavno izbacili.

Zbog ugriza napuštenih pasa i mačaka, Grad Subotica je tokom prošle godine isplatio 4,8 miliona dinara iz budžeta na ime oštećenih sugrađana, koliko i nadležno preduzeće JKP "Čistoća i zelenilo", jer se ukupna visina odštete deli između ova dva odgovorna subjekta.

- Tokom 2017. godine, 62 sugrađana je pokrenulo sudski postupak protiv Grada Subotice i JKP "Čistoća i zelenilo" radi naknade štete od ujeda pasa lutalica i jedan od ujeda mačke. U mirnom postupku, na osnovu zaključka Komisije za utvrđivanje osnovanosti zahteva i visine naknade štete usled ujeda napuštenih životinja, zaključeno je 86 vansudskih poravnanja radi naknade štete od ujeda psa i 6 radi naknade štete od ujeda mačke - navodi se u pisanom odgovoru gradskog pravobranioca, Slavice Damjanov Petrović, u kojem se dodaje da je u toku ove godine zbog ugriza sudski postupak do sada pokrenuo 61 sugrađanin.

Sklanjanje napuštenih pasa i mačaka sa ulica u nadležnosti je gradskog Prihvatilišta, čiji radnici izlaze na teren po prijavi komunalne policije, inspekcije i građana. Međutim, kako su kapaciteti ograničeni na 268 mesta, koji su većinom popunjeni, nove životinje mogu da se smeste tek kada neka od trenutno smeštenih nađe novog vlasnika putem udomljenja. Zbog složenosti problematike, Bukvić tvrdi da je neophodno pronaći sistemsko rešenje, a jedan od prvih koraka jeste program pod nazivom "Uhvati, steriliši, pusti", koji je Prihvatilište osmislilo za smanjenje populacije napuštenih pasa. 

- Program podrazumeva da kada se pas uhvati, uradimo trijažu, čipujemo ga, vakcinišemo i sterilišemo, a nakon oporavka vraćamo na lokaciju koja je bezbedna, pre svega, za građane, ali i samu životinju. To znači da se pas ne vraća u okolinu škole, vrtića, medicinskih ustanova ili centra grada, već negde gde neće moći da napravi štetu. Time dobijamo psa koji je očišćen od parazita, koji se neće nekontolisano razmnožavati i koji neće prenositi bolesti, a zamišljeno je i da ima markicu na uvetu, koja bi svake godine menjala boju, kako bismo kada dođe period ponovne vakcinacije mogli vizuelno da lokalizujemo životinju. Tako dobijamo kontrolisanu životinju na određenoj teritoriji, koja je obrađena i bezbedna za građane, a uz to i veće kapacitete u Prihvatilištu, u kojem bi se zadržavale jedino bolesne i agresivne životinje koje ne mogu da ostanu na ulici - ističe Bukvić, dodajući da je predlog predat Gradskoj upravi, koja ga je prosledila Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, te da uskoro očekuju njihov odgovor i podršku u realizaciji.

Ipak, kako ističe naša sagovornica, kontrola napuštenih pasa nije moguća bez valjane kontrole vlasničkih pasa, koja je u nadležnosti komunalne policije i veterinarskih inspektora. Prema gradskoj Odluci o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca, vlasnički psi moraju biti čipovani i vakcinisani, a kada borave u prirodi moraju imati povodac, ali i korpu, ukoliko se radi o opasnom psu.  

- Upravo drugi deo sistemskog rešenja čini kontrola vlasničkih životinja, odnosno čipovanje i vakcinacija protiv besnila, šta su vlasnici u obavezi da učine u prvih 90 dana od kada imaju životinju. Ukoliko to nisu učinili, veterinarska inspekcija i komunalna policija imaju pravo da kazne neodgovornog vlasnika, kao i u slučaju kada je pas zapušten, izbačen na ulicu ili pušten bez povoca da se istrči - naglašava Bukvić, dodajući da bi veća kontrola i strože kazne dale za rezulat odgovornije vlasnike. - S tim kaznama možemo da punimo budžet, a sredstva utrošimo za besplatnu sterilizaciju životinja. Mnogi vlasnici kažu da je sterilizacija nehumana, međutim, mislim da je to mnogo humanije od toga da se štenci zakopavaju u dvorištu ili puste na ulicu.

Kako bi se obezbedio prostor u kojem bi vlasnici mogli da šetaju i puste svoje pse da se istrče i igraju sa drugim psima, Prihvatilište je izradilo nacrt prema kojem bi se u četiri urbane zone, odnosno na Prozivci, Teslinom naselju, Paliću i u Dudovoj šumi, napravili specijalizovani parkovi. Ovaj predlog, predat je Gradu na razmatranje, a ukoliko se usvoji, Subotica bi naredne godine mogla da dobije prvi ovakav park, poručuje Bukvić.