Neplaćen ženski rad mesečno košta 50.000 dinara

Subotica je prva lokalna samouprava koja je potpisala protokol o saradnji na projektu „Od neplaćenog do vidljivog i plaćenog ženskog rada", koji se realizuje Akademija ženskog preduzetništva uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) a u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II".

- Istraživanje i rodna analiza je pokazala da žene vrše neplaćen rad četiri sata, što je otprilike 450-500 dinara po satu, a mesečno oko 50 hiljada dinara. To je veliki gubitak, to bi mogle da rade neke institucije iz vladinog, nevladinog ili korporativnog sektora.  One bi onda mogle da se posvete plaćenim poslovima ili svojim interesovanjima, porodicama i deci – objasnila je Jana Zabunov iz Akademije žensko preduzetništva. – Održali smo edukaciju na temu rodne ravnopravnosti, predstavili zakonske okvire koji pokrivaju temu neplaćenog rada a dalje ćemo predstaviti rezultate istraživanja. Neplaćen ženski rad je klizav teren, iako je definisan Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i Republičkim zavodom za statistiku. To su poslovi staranja o članovima porodice, održavanje domaćinstava i poljoprivrednih gazdinstava, njiho doprinos lokalnoj zajednici.

Po njenim rečim, neophodno je obezbediti pristup uslugama, kao što su obuhvat dece u predškolskim ustanovama.

- I tu moram da pohvalim Suboticu gde je obuhvat dece u predškolski ustanovama do tri godine 37 odsto, a starijih 75 odsto i bliži se proseku EU. To su i pomoć u kući, dnevni boravci za decu i odrasle sa invaliditetom. To su usluge koje bi trebalo da budu sufinansirane od strane gradova i opština – dodaje Zabunov. – Treba da radimo i na njihovom ekonomskom osnaživanju, kako bi one sebi mogle da obezbede novac za ovakve usluge. Gradu Subotici smo predložili smo inovativni finansijski instrument „Lokalni fond za žene i mlade do 35 godina“,  koji realizujemo sa Garancijskim fondom APV, uz pomoć koga bi se samozapošljavale žene koje nisu radno aktivne, a nemaju kredibilitet kod poslovnih banaka.

Gradski Savet za rodnu ravnopravnost radi na izradi prvog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost, u koji će biti uključen i neplaćeni rad.

- Trenutno smo u toku prikupljanja informacija i potom ćemo izrađivati planove i akcije. Prvi LAP biće za 2023. godinu, kakoa  bismo usvojili svca potrebna akta, uskladili se sa zakonom, a potom pristupiti izradi LAP-a 2024-2029. u kome će biti konkretnih aktivnosti – objašnjava Ana Ivanović u ime Saveta za rodnu ravnopravnost.