Nepoznati zagađivači Palića

Palićko jezero je ponovo na prekretnici: narednih dana trebalo bi da bude doneta odluka da li će se ono spasavati betonskim gromadama u vidu kaseta ili manje agresivnim, a kako se tvrdi efikasnijim metodama. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i životnu sredinu odvojio je 60 miliona dinara, a grad Subotica 15 miliona, a stručnjaci treba da daju mišljenje kako će biti utrošena ta sredstva.

Do pre nekoliko sedmica nije bilo dileme da će novac biti potrošen na podizanje betonskog zida u trećem sektoru Palića, a po predlogu Instituta „Jaroslav Černi“ čiji projekat remedijacije, tzv. izmuljavanja, predviđa izgradnju dve betonske kasete.

Po glavnom projektu Instituta, predviđeni su radovi u vrednosti milijardu dinara, gde je ovaj betonski nasip tek mali postotak onoga što treba učiniti. I fizički i finansijski najzahtevnije je polaganje cevi i kompletne aparature koja će usisavati mulj i ubacivati ga u betonske kasete. Samo taj segment košta više od 600 miliona dinara, i spada u on vrstu zahvata koji se zbog prirode tehnologije ne izvode „na rate“. Međutim, ulazak u ovako skup je doveden u pitanje, iako je za njegovo dovršenje potrebno obezbediti ne tako veliki iznos novca. S jedne strane, projekat osporava Savet za vode, formiran pri JP „Park Palić“, a potom i dr Gabor Mesaroš, savetnik gradonačelnika za pitanje zaštite životne sredine.

– Institut „Jaroslav Černi“ napravio je dobar projekat na zadatak koji im je pogrešno postavljen – kaže Gabor Mesaroš za „Politiku“. – Zadatkom su naložene mere za izmuljavanje jezera, umesto da potraže i druga dostupna rešenja za revitalizaciju Palića. Problem je sada u tome što je taj projekat prošao čitav niz faza, od studije do glavnog projekta i praktično je pred realizacijom.

S druge strane, Savet za vodu dao je predlog od 12 koraka koje bi trebalo preduzeti kako bi se smanjilo dalje opterećivanje jezera nitratima, i sada se taj predlog formuliše u platformu za unapređenje ekološkog statusa jezera i njegove okoline. Namera je da se ovaj dokument stavi pred članove Gradskog veća i da tako i ova druga mogućnost za rešenje jezera dobije političku podršku, ali i postane ravnopravan dokument na osnovu kojeg bi se moglo raditi na daljem spasavanju Palića.

Kako je predviđeno platformom, sve buduće akcije dele se u četiri grupe:

• sprečavanje daljeg zagađivanja Palića,
• unapređenje upravljanja jezerom i okolinom,
• rešavanje posledica dosadašnjih negativnih uticaja i
• praćenje stanja kvaliteta vode i životnih zajednica.

Tako se predviđa, pre svega, da se popišu rasuti izvori iz kojih se u Palić i dalje slivaju neprečišćene vode. Naime, u turističkom delu jezera i dalje su prisutne bakterije fekalnog porekla, a do sada niko nije uspeo da utvrdi odakle dolaze. Zato je neophodna izgradnja kanalizacione mreže na Paliću, njeno povezivanje sa prečistačem, formiranje zaštitne tampon-zone oko jezera gde bi se sadilo zelenilo, savetovanje ratara čije njive izlaze na jezero. Osim toga, neophodno je i da se pooštri dozvoljeni nivo za azot i fosfor, jer trenutno ispunjava kriterijum za tekuće, ali ne i stajaće vode.

To su mere koje bi, po mišljenju stručnjaka, dale rezultate, a Mesaroš ističe i potrebu da se efikasnije upravlja ribljim svetom jezera i njegov sastav prilagodi kako bi jezero i bolje izgledalo. – Izmuljavanje ostaje kao jedna od krajnjih mera, ali smatramo da nije potrebno da se preduzima u čitavom jezeru, već pre svega u turističkom delu – kaže Mesaroš.