Neustavan sporazum o naknadi putnih troškova subotičkih prosvetara

Radi se o odredbama kojima se određuju uslovi pod kojima zaposleni ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza, odnosno datum stupanja na snagu, a koje su ovom odlukom Ustavnog suda prestale da važe.

Pomenuti sporazum zaključen je jula 2009. godine, a osporene odredbe propisuju da zaposleni ostvaruju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada ako stanuje u udaljenosti od najmanje 2,5 kilometara i dalje od škole, te da će se zaposlenima koji naknadu troškova ostvaruju u dinarskom iznosu naknada isplaćivati u visini od 75 odsto od cene mesečne karte.

Po oceni Ustavnog suda, lokalna samouprava ne može da uređuje uslove pod kojima se ovo pravo ostvaruje, pošto se oni, na osnovu Zakona o radu, uređuju kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Ustavni sud je utvrdio da je lokalna samouprava ovlašćena samo da obezbeđuje sredstva u budžetu za prevoz zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, bez prava da svojim aktom propiše uslove pod kojima zaposleni ostvaruju ovo pravo i da pravi razliku između zaposlenih koji su se opredelili za mesečne karte i onih koji naknadu primaju u punom iznosu, odnosno u visini cene prevozne karte.

Donosilac osporenog akta, u odgovoru na rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka, ističe da ovi navodi suda “nisu osnovani”, već da je osporeni Sporazum “u skladu sa Zakonom o radu”. Nakon sprovedenog postupka, sud je utvrdio da navedene odredbe nisu u saglasnosti ni sa ustavom ni sa zakonom.

Isto mišljenje je dato i za odredbe po kojim sporazum stupa danom potpisivanja, a ne najranije osmog dana od dana objavljivanja. Osporene odredbe prestaju da važe objavljivanjem odluke Ustavnog suda u Službenom glasniku Republike Srbije, a ceo tekst odluke objavljen je i Službenom listu grada Subotice.

Gradonačelnik Subotice Jene Maglai, komentarišući odluku Ustavnog suda, ocenio je da “nikada neće biti pravde po tom osnovu”, dodavši kako mu je žao što u najvećem broju slučajeva nema volje zaposlenih da uzmu karte javnog prevoznika, već im se isplaćuju putne troškove u gotovini, što je opterećenje za lokalnu samoupravu. Maglai je dodao da bi država trebalo da definiše koja je to udaljenost posla od kuće zaposlenog za koji bi se plaćali putni troškovi jer ispada, po njegovim rečima, da se i onog ko stanuje 100 metara od radnog mesta moraju isplatiti putni troškovi. Posle svega, gradonačelnik najavljuje pregovore sa sindikatima.