Nezadovoljstvo stanovnika Kelebije

Na kapiji Evropske unije, mi smo slepo crevo Subotice - upravo ovako meštani Kelebije opisuju u jednoj rečenici svoj život u naselju nadomak granice.

Svako poređenje s drugim mesnim zajednicama za njih je, priznaju, bolno i poražavajuće, pošto su im ulice još bez asfalta, vode i kanalizacije, a veza s gradom, kad je javni prevoz u pitanju, slaba i skupa.

- Na početku 21. veka mi ne tražimo kanalizaciju, nego samo čistu vodu. Kupovati pijaću vodu u balonima od pet litara za nas je preskupo, naročito za domaćinstva s više članova, koja mesečno potroše i do 20 kanta - kaže Karlo Barbarić, dugogodišnji stanovnik Kelebije.

Vodovod i lokalni bunari

I pored toga što je pre tri godine izgrađena sekundarna vodovodna mreža, gradskom vodom snabdeva se tek nešto manje od polovine stanovništva. Prema rečima Marije Nađ-Abonje iz "Vodovoda", stanovnici Kelebije nisu pokazali interesovanje za masovnije priključenje na mestima gde je to moguće, iako su im ponuđeni povoljni uslovi otplate.

Kad je reč o planovima u skorijoj budućnosti, dobre vesti iz ovog preduzeća su izostale, budući da nedostatak sredstava onemogućava nova ulaganja.

- Ne interesuje nas ima li ili nema para za ulaganje. Nas zanima isključivo zdravlje naše dece. Svojevremeno su nas stručnjaci iz Zavoda za javno zdravlje upozoravali na to da postoji opasnost da će naša deca, pijući ovu vodu, za deceniju ili dve postati ozbiljni bubrežni bolesnici. Zato tražimo da se napravi analiza jednog-dva ili više bunara kako biste se uverili da je vodi nedozvoljeno visoka koncentracija gvožđa i amonijaka i da mi trujemo 200 dece na Kelebiji svaki put kad im damo čašu vode - apeluje Stevan Jelačić, dok je njegova komšinica Olga Ver predložila da "Vodovod" anketira meštane kako bi dobili jasan uvid u to ko zaista želi da se priključi na gradsku vodu a ko ne.

Kanalizacija i otpadne vode

Predsednik Skupštine Mesne zajednice "Kelebija" Ištvan Antal podsetio je da ovo naselje sarađuje s Tompom i Žanom, naseljima nadomak Kiškunhalaša, te da postoji mogućnost da preko njih konkuriše kod EU za sredstva kojima bi se eventualno mogla izgraditi kanalizacija.

- Istina, rečeno nam je da od toga nema ništa dok se kolektor u gradu ne osposobi da prihvati i otpadne vode s Kelebije. Neophodno je, takođe, izraditi plan za izgradnju kanalizacije, ali i plan detaljne regulacije. Dok se to ne reši, nama su, očigledno, ruke vezane - konstatovao je Antal.

Komunalna (ne)higijena još je jedna bolna tačka u ovom naselju, u kome meštani imaju problema s divljim deponijama, psima lutalicama, pa i lisicama.

Podbacile i "žute kese"

Sistem "žutih kesa" takođe nije dao očekivane rezultate, čak se može reći da je njihovim uvođenjem situacija pogoršana, što je potvrdio i Momčilo Petrović, referent za higijenu u Direkciji za izgradnju.

- Umesto da se po domaćinstvu utroši jedna žuta kesa nedeljno, u prošloj godini na nivou naselja Kelebija prodato je tek 3.310 vreća, što znači oko četiri godišnje po domaćinstvu?! Osim gomilanja smeća, na ovaj način stvoreni su i gubici, jer smo umesto očekivana dva miliona prikupili tek 216.000 dinara. Ni u ovoj godini situacija nije ništa bolja. Dosad su prodata svega 1.104 džaka, što ispada 1,38 po domaćinstvu od početka godine - izneo je Petrović.