Nezaposlenost Suboticu vodi u zonu nerazvijenosti

Za prva tri meseca ove godine broj nezaposlenih u Subotici povećan je za 612 osoba, tako da je na kraju marta u subotičkoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja na evidenciji nezaposlenih ukupno bilo 11.071 građanin. Za ceo Severnobački okrug taj broj iznosi 17.000. Takođe, Službi su se javila dva preduzeća koja imaju višak nezaposlenih i koja pripremaju program rešavanja tog problema.

Te brojke istovremeno znače i povećanje pomoći koju država izdvaja za lica koja su ostala bez posla, a ona se meri milijardama dinara. Da li je to rešenje i šta država radi na smanjenju alarmantne stope nezaposlenosti bila je između ostalog i tema redovne tribine Agora, koju je ponovo pokrenuo Otvoreni univerzitet s ciljem animiranja javnosti oko najurgentnijih pitanja s kojima se društvo i lokalna zajednica suočavaju.

- Stopa zaposlenosti u Srbiji od 53 odsto u odnosu na prosečnu zaposlenost u Evropi koja dostiže 70 odsto dovoljno govori gde se naša zemlja nalazi. Nezaposlenost se kod nas posmatra uglavnom kroz siromaštvo i bedu, ali ona se ispoljava na mnoge druge načine i ima svoje brojne posledice. Pre svega, država zbog ovog problema ima visoke izdatke sa socijalnu sferu, i istovremeno smanjene prihode, osobe koje su bez posla, pa i njihove porodice, pod teretom su egzistencijalne ugroženosti, ali i ugroženosti ličnog integriteta, dostojanstva i samopoštovanja... A umesto da se nezaposlenost rešava jačanjem privrede i povećanjem broja radnih mesta u preduzećima, nude se javni radovi, kao neka vrsta socijalnog programa - kaže sociolog Dušan Torbica.

U samoj Subotici se po nezvaničnim podacima procenat nezaposlenosti povećao do 42,7 odsto, i ukoliko se taj trend nastavi, grad će ući u zonu nerazvijenosti, iako još uvek važi za jednu od ekonomski naprednijih sredina. A da se to dešava potvrdio je Stevan Huđi, potpredsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata.

- Zaposleni su u sve težem položaju, a svakoga dana sindikat se suočava sa problemima ostajanja bez posla, ali gotovo bez mogućnosti da radnicima pomogne. Toj situaciji doprinela je i neadekvatna privatizacija, kao i zakoni koji podržavaju takve procese, te se poslodavci i ne bave mnogo svojim radnicima, niti pitanjem održavanja likvidnosti preduzeća. Na takve pojave nadležni gotovo i ne reaguju - imamo slučaj da je skupština akcionara svojevremeno u „Bratstvu" odobrila poslodavcu da uzme kredit kako bi se novac uložio u proizvodnju, ali j vlasnik novac izneo van zemlje. Ni sud ni drugi organi nisu reagovali. Pa, kako onda imati poverenja u državu - navodi Huđi.

Državi je nezaposlenost građana poslednja briga, a prva joj je ostajanje na vlasti - kaže dr Danica Drakulić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Subotici.

- Nacionalna služba zapošljavanja je u stvari u funkciji političkog marketinga aktuelne vlasti. Stoga su i zvanični podaci o stopi nezaposlenosti uglavnom daleko od stvarnog stanja. Svetska banka je iznela podatak da u Srbiji nezaposleni čine više od trećine radno sposobnog stanovništva. Takva gotovo nezainteresovanost prema najvećem problemu u zemlji karakteriše sve nivoe vlasti, od državnog, do opštinskog i gradskog. Da Subotica ima kompetentnu vlast, i da postoji volja, zaposlenost bi se mogla udvostručiti jer postoje realni uslovi za to - blizina granice, dobre veze sa inostranstvom. Jeste da uslove stvara i centralna vlast u Beogradu, ali mi moramo gledati šta možemo i sami učiniti na lokalnom nivou - kaže dr Drakulić.

Politikolog dr Boško Kovačevićpodseća da je nezaposlenost problem star više od dve decenije, i da se ni demokratska vlast prema tome ne odnosi na pravi način

- Potrebno je da se koncepcijski promeni stav politike i da čovek, građanin bude u prvom planu. Ne vidim da iko od političkih aktera želi ozbiljno da se bavi socijalnim problemima, i zbog toga je i sindikat marginalizovan. Sama Subotica ima ozbiljne šanse da na tom planu nešto promeni, kao što je to učinio recimo Arad i Rumuniji, koji je po mnogim parametrima sličan Subotici - u njemu je nezaposlenost tek pet-šest odsto... Rešenje sa javnim radovima kod nas je obična farsa i prevara. Verujem da ne treba bežati ni od pritisaka na političke elite da se ozbiljno pozabave ovim problemom, rekao je Kovačević.

Najbolji program

Pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin je rekao da Srbija i Vojvodina imaju najbolji program izlaska iz krize u regionu, a da su deo tog programa upravo javni radovi za koje vlada veliko interesovanje.

- Zahvaljujući tom programu zaustavljen je proces smanjenja uposlenosti, i pokrajinska vlada će i dalje primenjivati takve mere. Za javne radove izdvojeno je oko 700 miliona dinara, i prijavljeno je veoma mnogo projekata, što nam govori da je interesovanje za to zaista veliko - kaže Vasin.