Niko ne kontroliše maloprodaju hrane?!

Maloprodajni objekti za prodaju hrane nisu pokriveni nadležnostima inspekcijskih organa, tako da su izostale redovne kontrole i nije poznato kakav je kvalitet hrane koja se tamo prodaje, upozorila je danas načelnica centra za higijenu i humanu ekologiju Subotičkog zavoda za javno zdravlje dr Zorica Mamužić Kukić, na okruglom stolu o Zdravstvenoj bezbednosti hrane. Zakon o zdravstvenoj bezbednosti hrane propisuje da svi koji se bave hranom moraju primenjivati HACCP standard od 1. juna. Međutim u tumačenuju zakonskih stavki po pitanju usvajanja standarda i njegovoj kontroli postoji niz nedoumica.

Od juna meseca svi koji se bave hranom su u obavezi da primenjuju standard analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka – HACCP. Ova obaveza proizilazi iz Zakona o bezbednosti hrane, čija praktična primena donosi i niz nedorečenosti. Osim pitanja da li su svi subjekti pripremljeni za primenu ovog standarda, na današnjem okruglom stolu je otvoreno i pitanje kapaciteta nadzora primene HACCP standarda.

Pekari i burekdžije su u nedoumici da li da plate do 2.000 evra za sertifikat o ispunjenosti HACCP standarda ili ne. Zakon propisuje da pekare HACCP moraju primenjivati, a po poslednjim procenama njih 80% ga zbog zadovoljstva svojih mušterija i primenjuje, ali ne i standardizovati, što podrazumeva da pekare plaćaju nezavisne kuće da provere primenu HACCP-a i izdaju sertifikat koji se obnavlja i traje samo par godina. Međutim, velike pekare koje izvoze hranu ili je prodaju u velikim tržnim centrima moraju imati seftifikat.

Kako je izneto na okruglom stolu, U Zavodu za javno zdravlje u prošloj godini rađena je alaniza oko 4.500 uzoraka hrane. U zavisnosti od grupa, od uvoznih uzoraka namirnica bilo je neispravno 1-2%, dok je taj procenat kod domaćih – 10%.