Nikola Kalinić - košarkaški vicešampion sveta, šampion Balkana i veliki sportista

Kalinić je profesionalni debi imao u Spartaku iz rodne Subotice u sezoni 2009/10. Njegov sledeći klub je bio Vojvodina Srbijagas u kojem je proveo tri godine i stekao punu afirmaciju, a u julu 2013. je pristupio Radničkom iz Kragujevca za koji je odigrao jednu sezonu. Prosečno je u ABA ligi postizao 6,4 poena i 4 skoka, a u Evrokupu 10,2 poena i 3,5 skokova.

U julu 2014. potpisao je trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom. U crveno - belom dresu osvojio je prvi klupski trofej u karijeri i to je bio Kup Radivoja Koraća za 2015. godinu.

Još jedan vanserijski talenat iz sportske familije Kalinić

Transfer u Zvezdu i poziv u selekciju Srbije bio je samo početak ostvarivanja njegovog sna koji čini se da još uvek sanja. Crvena zvezda je njegov klub, bez dileme, baš kao što je bio i klub njegovog oca Zorana, proslavljenog stonotenisera, danas sportskog radnika koji živi i radi u Subotici.

Zoran je u svojoj karijeri osvojio preko 15 medalja na raznim evropskim i svetskim takmičenjima, njegova majka Dragica je bivša odbojkašica, njegova nešto starija sestra Mina je u svetu odbojke, dok je brat Uroš vaterpolista. Da šampioni prave šampione to se još jednom dokazalo u porodici Kalinić.

U jednom intervju 24-godišnji Nikola je upitan zašto ne odbojka, zašto ne stoni tenis, a njegov odgovor je bio kratak i precizan: - "Stoni tenis nije timski sport, nema kontakta, u tome nema zabave!". Iako se oprobao u raznim sportovima Nikola se na kraju odlučio za košarku, a kako kaže u profesionalom razvoju mnogo mu je pomoglo iskustvo porodice i uz njih je lakše i brže gradio profesionalni odnos prema obavezama. Nikola je nebrojeno puta isticao svoju porodicu kao najveću potporu u njegovom životu i kao najveći oslonac.

Reprezentacija i Svetsko prvenstvo u Španiji

Posle potpisanog ugovora sa Crvenom zvezdom pred početak sezone 2014/15 usledilo je vruće leto sa reprezentacijom. Igrač koji je bio relativno poznat iz domaćeg prvenstva (sa Radničkim) svojim zalaganjem i efektnim potezima bio je jedan od najpozitivnijih utisaka srpskog nacionalog tima koji je letos postao vicešampiuon sveta.

Sa mlađim selekcijama državnog tima 2013. godine Nikola je osvojio srebro na Mediteranskim igrama i bronzu na Univerzijadi.  Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao je na Evropskom prvenstvu 2013. godine u Sloveniji. Tadašnji selektor Duda Ivković ga je uvrstio na širi spisak, što je za mnoge bilo iznenađenje. Ipak, radom i dobrim partijama uspeo je da se probije među 12 igrača koji su nastupali u Sloveniji. Iako nije bio glavna opcija u napadu, zbog odlične odbrane provodio je na parketu preko 20 minuta po meču.

Podređen timu, ali neretko zablista individualnim akcijama

Naredne godine na Svetskom prvenstvu u Španiji bio je još zapaženiji. Košarkaški zaljubljenici, bez obzira na to za koga navijaju, nisu zaboravili efektno zakucavanje preko dominantnog centra Grčke reprezentacije Borusisa - to je mnoge u Srbiji podsetilo na proslavljenog srpskog asa Predraga Danilovića koji je 1995 "zakucao" Sabonisa, tadašnjeg evropskog Šejkil o Nila. Ta sportska drskost, ta odvažnost dali su mladom Kaliniću novu dimenziju i dodatno samopouzdanje, tada je shvatio da ništa nije nemoguće i iz dana u dan to na terenu dokazuje.

Koliko je samo srećan bio mladi Kalinić kada je potpisao za klub za koji od malena navija, koliko je bio srećan kada je obukao reprezentativni dres sa najdražim grbom, a tek koliko su samo srećni bili njegovi "poslodavci" kada im je Kalina pokazao od čega je napravljen i za šta je sposoban.

Vrlo brzo je postao ljubimac navijača reprezentacije, a zatim i Delija. Njegova srčanost, izgaranje na terenu do poslednjeg atoma snage, timska igra i generalno ponašanje na terenu mnogim navijačima Crvene zvezde bilo je i više nego dovoljno da ga proglase "svojim", a neretko mu i klicali sa tribina za sve ono što pruža za svoj klub.

Igrama u Radničkom je skrenuo pažnju na sebe, Crvena zvezda je brzo reagovala, Saša Đorđević (selektor) je znao zašto ga vodi među dvanaestoricom najboljih na Svetsko prvenstvo u Španiju, a Nikola im se svima zahvalio na poverenju najboljim igrama na terenu.

Evroliga

Posebno poglavlje u ovoj sportskoj priči je Kalinićev nastup sa klubom u Evroligi. Crvena zvezda posle mnogo godina nastupila u najelitnijem evropskom takmičenju i već u prvoj sezoni su napravili značajan i po mnogima neočekivan uspeh plasmanom među 16 najboljih timova Evrope, među velikane, klubove sa slavnom tradicijom i  velikim iskustvom. Nikola se u Zvezdinoj evroligaškoj sezoni u mnogo važnih mečeva isticao svojom srčanošću i timskom igrom što je skrenulo pažnju na sve njegove kvalitete i raskošan talenat, što će biti otežavajući faktor da ga njegov sadašnji klub zadrži u svojim redovima.

Osvajanje šampionskog prstena u Regionalnoj ligi sa Crvenom zvezdom

Poslednji veliki uspeh mladi Kalinić postigao je sinoć (četvrtak, 30. april) sa svojim klubom Crvenom zvezdom kada je u sred Zagreba savladao savladao Cedevitu, u četvrtom meču finalne serije Regionalne lige u kojoj su učestvovali najjači klubovi iz Bugarske, Mađarske, Bosne, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Vrlo zapaženu ulogu u polufinalnoj i finalnoj seriji imao je i Nikola. Sinoćnji značajan košgeterski doprinos i igra u odbrani nekako su ostali u senci blokade, tzv. "banane" koju je Kalinić "zalepio" u samoj završnici meča. Skočio je Kalina toliko visoko da je mnoge ostavio u neverici koliki odraz ima, a uz sve to "poklapanje" lopte u penjanu bilo je toliko efektno da je dobio zasluženi aplauz od rezervisane zagrebačke publike.

Na prvi pogled miran i povučen, ali "razgoropađena zver" na terenu - to u kratkim crtama karakterno opisuje Nikolu Kalinića, ali ono što je sportska javnost imala prilike da gled aovih godina nadasve je skromnost i lepo vaspitnje koje bez  dileme dolazi iz kuće, pa kako i ne bi kada dolazi iz onakve sportske famiilije u kojoj se uvek znalo biti velik i u pobedi i u porazu. Tu nema slučajnosti.

U polufinalnoj seriji ABA lige Zvezda je igrala protiv Partizana i posle četvrtog meča koji je odveo crveno-bele u finale, a koji je takođe igran na gostujućem terenu, po završetku meča još jednom je pokazao svoje najlepše manire - a to je sportska veličina, to je sportski odgoj, to je poštovanje, to je nešto što se nosi od kuće, ali to je nažalost što mnogi vremenom zaborave.

Nakon poslednjeg sudijskog zvižduka pod kišom upaljača, sitnine, i raznih predmeta košarkaši Crvene zvezde pohitali su ka svlačionici, vidno zadovoljni ostvarenim rezultatom, ali dvojica mladih košarkaša, kapiten Mitrović i naš Kalinić, ostali su na terenu, na trenutak potisnuli euforiju i slavlje, prišli protivniku, svakom pojedinačno stisli ruku i sportski se poneli u jednoj vrlo emotivnoj i sportski naelektrisanoj atmosferi.

Na pitanje novinara posle tog meča zašto je tako postupio, "Kalina" je rekao da je tako učen od malena, da tako živi, da tako razmišlja - danas se on raduje, sutra će možda on tugovati, to je sport, a mi bismo dodali da su to pre svega karakteristike veliki ljudi. Na istom tom meču pojavio se jedan ružan transparent koji su istakli protivnički navijači u kojem se rugaju fizičkoj anomaliji Kalinića, ali mladi Subotičanin im je začepio usta na način kako se nisu nadali... pred krcatim Pionirom na kraju meča prošetao se terenom i aplauzom pozdravio desetak hiljada protivničkih navijača. To je vrlina pravih sportista i zrelih ljudi.

Pred njim je nesumnjivo blistava košarkaška karijera i želimo mu da se usavrši košarkaški, da izvuče svoj maksimum, ali da ni u jednom momentu ne potisne sve svoje vrline koje ga u najpozitivnijem smislu razlikuju od drugih koji su možda trenutno veće zvezde od njega.