Nikolić: Opstaće samo najbolji festivali

- Najveći problem je krov biblioteke, jer bi zbog prokišnjavanja ceo objekat morao da podnese težak teret što se i dešava i zato zgrada postaje nebezbedna. Iz budžeta za kulturu smo izdvojili pet miliona dinara za sanaciju. Radovi počinju na proleće. Radiće se i fasada Muzičke škole, jer je ruglo i opasnost za prolaznike i decu - kaže Miloš Nikolić.

Za organizaciju susreta profesionalnih lutkara koji je održan krajem novembra 2012. godine u Subotici Miloš Nikolić kaže da Dečje pozorište zaslužuje velike pohvale i da je rad te ustanove na visokom nivou.

- Otvorili smo koncertnu sezonu u gradu s jednim od najcenjenijih pijanista Aleksandrom Madžarom. Nastupao je bez honorara što je veliki ustupak umetnika njegovog ranga. Posle njegovog koncerta svakog meseca smo imali po jedan besplatan koncert i to će u organizaciji grada biti redovna praksa i ubuduće. Ulaz je za sve posetioce besplatan.

Da bi bili grad moramo imati muzičke svečanosti kao što je recimo "Bemus". Taj festival bi obojio grad notama klasične muzike. Subotica ima publiku za takvu manifestaciju.

Uvek otvorena tema su broj festivala, ali pre svega moram reći da nemamo strategiju kulturnog razvoja grada koja bi odgovorila na pitanje gde vidimo Suboticu za 10 godina na kulturnoj mapi Srbije, pa čak i Evrope, jer bi strategija pokazala da li zaista treba da budemo grad festivala ili ne. Nismo dovoljno bogati da bi smo imali mnogo festivala. U uslovima u kojima sada živimo apsolutni prioritet moraju imati ustanove kulture, a kod nas, ne samo je u Subotici, je obrnuto - kaže Nikolić.

On napominje da je praksa da bez obzira koliki je budžet za kulturu 50 odsto ide direktno na očuvanje kulturne baštine, podsticanje savremenog kulturnog stvaralaštva, a ostatak je za manifestacije. Zbog toga je i budžet pravljen naspram ustanova kulture.

- Od 400 miliona dinara budžeta za kulturu više od polovine je za plate. Pošto imamo previše festivala napravili smo kategorizaciju po njihovoj popularnosti. Sugrađani znaju za recimo 10 festivalskih manifestacija, ali mi ih imamo mnogo, mnogo više. Opstaće samo najbolji. Nećemo gasiti manifestacije, ali ih finansijski ne možemo sve podržati.

Radim na osnivanju stručnog saveta za kulturu. U savetu će biti naša najznačajnija imena iz sveta kulture, do 10 ljudi. Razgovaraćemo i planirati šta ćemo za ovu godinu, a šta za sledeću izdvojiti kao prioritet. Neće se raditi svuda po malo, već ćemo za izvestan period podržati, na primer, slikarstvo, sledeći vajarstvo ili pozorište, da ne bi imali situaciju kao do sada da se svima pomogne po malo, a zapravo nikome kako i koliko bi trebalo - kaže Nikolić.

Član Gradskog veća za kulturu ističe da je neophodna stalna postavka Gradskog muzeja, ali da grad ne može samostalno da je finansira.

- Ustanove bi trebale da pišu projekte i konkurišu s njima. Srbija ima pravo da aplicira na sredstva EU, nije samo pogranična saradnja u pitanju. Program kultura za period od 2007. do 2013. godine uopšte nismo iskoristili. Postoji program "Kreativna Evropa" od 2014. do 2020. godine s budžetom od 1,8 milijardi evra i naše ustanove bi mogle da pronađu deo svog kolača na tom konkursu. Nijedna ustanova kulture u svetu ne radi s profitom, u kulturu se ulaže, a nema povratne dobiti. Za književni konkurs u budžetu imamo 1,4 miliona dinara, a po prijavljenim projektima bi nam trebalo više od 20 miliona dinara - kaže Miloš Nikolić.