Nova fabrika litijum-jonskih baterija u Subotici ne zavisi od rudnika „Jadar”

Kompanija „Al pak” iz Subotice, koja se bavi proizvodnjom fleksibilne aluminijumske ambalaže, nedavno je najavila da otpočinje gradnju fabrike litijum-jonskih baterija, odnosno baterija za električna vozila. Početak gradnje je najavljen za 2022. godinu, a prema objašnjenju iz kompanije u tu svrhu je i razvijena nova kompanija „Ilevenis” koja će se narednih meseci izdvojiti iz „Al paka”.

- Trenutno je projekat podržan i od EIT ’Inoenerdži’ koji je broj jedan investitor u energetskim projektima. Direktno su kofinansirani od Evropskog instituta za tehnologije i inovacije i predstavlja glavni motor ulaganja u inovacije u vezi sa održivim razvojem i izvorima energije u celoj Evropi. Njihova uloga je u obezbeđivanju podrške projektu, delom finansijske, delom stvaranjem uslova za realizaciju investicije, ali ono što je najvažnije to je veliko priznanje da smo krenuli u dobrom pravcu i da je projekat koncipiran i dugoročno održiv - navodi u pisanim odgovorima na pitanja „Politike” Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor „Ilevenis” kompanije.

Prema Mikaćevim rečima fabrika će se nalaziti na mestu nekadašnje klanične industrije „29. novembar”, na oko 30 hektara, dok će pod objektima biti 160.00 kvadratnih metara.

- Predviđene kapitalne investicije procenjene su na oko milijardu evra u narednih sedam godina, do kraja 2024. trebalo bi da dostignu 550 miliona evra. Na to treba dodati i ulaganja u razvoj. Fabrika će biti građena u nekoliko faza, tokom narednih šest, sedam godina. U prvo vreme će se praviti postrojenje za proizvodnju elektroda, sastavljanje i elektroformiranje ćelija, dok će se proizvodnja vremenom širiti i na izradu drugih ulaznih sirovina. U sklopu kompleksa će se nalaziti i centar za reciklažu proizvodnog baterijskog otpada - objašnjava Mikać.

Nakon završetka razvoja prve linije proizvoda, biće napravljena „mega fabrika" koja će proizvoditi 300 megavat-sati godišnje. Nakon dve godine, proizvodnja će biti proširena na osam gigavat-časova, dok se posle 2028. godine i finalizacije kompletne investicije, očekuje proizvodnja od 16 gigavata godišnje. Kako bi ovi kapaciteti bili jasniji, 16 gigavat-sati je više od milijardu baterija koje se nalaze u savremenim mobilnim telefonima, a prevedeno u automobile – to su baterije za približno 330.000 čisto električnih vozila. Iako je ovaj tip proizvodnje vrlo automatizovan, u tom trenutku u razvoju i proizvodnji će biti zaposleno više od 1.800 radnika.

Upitan kada je planiran početak proizvodnje i u kom obimu i da li su već poznati kupci iz kompanije Mikač odgovara:

- Nadamo se da će prva poluautomatizovana proizvodnja početi sa radom sredinom 2023. godine, a očekivani kapacitet je oko 300 megavat-časova godišnje. Do tada ćemo proizvoditi uzorke, upravo da bismo mogli da ih testiramo sa kupcima. Trenutno smo vrlo aktivni upravo na polju sagledavanja tehničkih specifikacija, koje su potrebne kupcima i potpisivanja memoranduma o razumevanju sa njima. Za sada, ovaj deo ide odlično i postoji velika zainteresovanost i proizvođača i investitora da se priključe projektu.

Najava da se gradi fabrika litijum-jonske baterije za automobile izazvala je veliku pažnju. Koje sirovine i koja tehnologija će ovde biti korišćena?

- Postoji veliki broj različitih formulacija koje se upotrebljavaju kod dizajna litijum-jonskih baterija (LIB). Ukratko, u zavisnosti od namene, potrebne su drugačije karakteristike. Tako neke baterije mogu biti optimizovane da imaju veliku gustinu energije, neke da se brzo pune ili prazne i tako dalje. U fabrici će se za katodni materijal koristiti LFP – litijum gvožđe-fosfat. Baterije zasnovane na LFP tehnologiji, za razliku od široko rasprostranjenih baterija, ne sadrže kobalt i nikl, što proizvodnju čini održivijom i čistijom - objašnjava Nemanja Mikać. - Ove baterije imaju nekoliko puta duži životni vek, bezbednije su, brže isporučuju veću snagu i prvenstveno su namenjene električnim automobilima, autobusima, kamionima, viljuškarima i drugim vozilima, kao i skladištima energije u vezi sa solarnim elektranama i vetroparkovima. S obzirom na to da nema retkih metala, kobalta i nikla, proizvodnja je jednostavnija i jeftinija, pa su one opet i znatno čistije i održivije. Njihova mana je nešto manja gustina energije, imaju manji kapacitet za istu masu, pa se zato ne mogu koristiti u uređajima kod kojih je to ključno.

Na konstataciju da je direktor EIT-a izjavio da je prednost za ovu fabriku da se nalazi u blizini „Jadra”, te da li eventualno odlaganje u izdavanju dozvole za početak iskopavanja remeti nešto u planovima za otvaranje fabrike odgovaraju da što se tiče njihovog projekta on ne zavisi od realizacije rudnika "Jadar", da će svakako fabrika "Ilevenis" početi sa proizvodnjom pre izgradnje rudnika, tako da je planirano da se katodni materijal nabavlja od proverenih proizvođača.

- Važno je napomenuti da se između rudnika „Jadar” kao potencijalnog dobavljača litijum-karbonata i naše fabrike, nalazi još jedna fabrika za proizvodnju katodnih materijala i ona kao sirovinu koristi litijum-karbonat. U Srbiji trenutno ne postoje kapaciteti za proizvodnju katodnog materijala. Trudićemo se i da u budućnosti sirovine nabavljamo u skladu sa ekonomskim i socijalnim kriterijumima - ističe osnivač i izvršni direktor „Ilevenis” kompanije.

Što se bezbednosti fabrike tiče, tehnologija je potpuno čista i nema rizika po okolinu. Ukratko, rizici su isti ili manji od drugih fabrika koje trenutno rade u Subotici u industrijskoj zoni Mali Bajmok.

Prema mišljenju stručnjaka u svetu je u toku prelazak na natrijum-jonske i grafenske baterije kao jednako efikasne i sa jeftinijim troškovima proizvodnje. Kako to može da se odrazi na proizvodnju litijum-jonskih baterija?

- Potražnja za baterijama će do 2030. godine porasti oko devet puta. Veći udeo solarne i energije vetra, kao i prelazak na veći broj električnih vozila zahtevaće da se skladišti velika količina energije. To znači da će biti mesta za različite tehnologije baterija i da će svaka od njih imati svoju primenu. Takođe, kod novih tipova baterija nije reč samo o tome koliko su efikasne, nego i koliko je njihova ukupna proizvodnja ekonomična i kompleksna. Upotreba LIB-a svakako će biti znatno povećana, a delom će i neke nove tehnologije preuzeti udeo - napominje Mikać.