Nova sezona, a stari problemi u Narodnom pozorištu

Novu pozorišnu sezonu otvorila je 28. septembra premijera Drame na mađarskom jeziku, predstava "Ljubičasti bagrem" Ernea Sepa, dok je premijera Drame na srpskom jeziku zakazana za 12. oktobar, kada će se na sceni Jadran igrati predstava "Lisistrata", po tekstu čuvenog grčkog komediografa Aristofana, koji je, prema rečima Miloša Stankovića, direktora Narodnog pozorišta Subotica, svež kao da je tek izašao iz štampe.

- Potom će uslediti neke predstave iz prethodne sezone koje publika voli i koje se gledaju po više puta, a do kraja godine ćemo izaći sa još dve premijere. Početkom decembra to će biti Drama na mađarskom jeziku, čuveni Vodvilj "Dama iz Maksima" Žorža Fejdoa, a sredinom decembra Drama na srpskom jeziku će imati premijeru Šekspirove komedije "Ukroćena goropad", što je za pozorište veoma značajno, jer je Šekspir uvek velika radost za nas - najavljuje Stanković, dodajući da u ovoj sezoni publika može da očekuje i nekoliko gostujućih mladih glumaca. - Imaćemo dve gostujuće glumice i jednog glumca, što je uvek dobro za ansambl, da nam dolaze mlade snage i da vidimo kako razmišljaju mladi ljudi koji su tek izašli sa Akademije. Drago nam je da možemo da im damo šansu, jer kada oni dođu, sve nekako procveta i svi se prikače na njegovu enegriju.

Da nije lako sastaviti repertoar koji će staru publiku zadržati, a novu privući, potvrđuje naš sagovornik, objašnjavajući da je težnja pozorišta da repertoar bude prožet klasicima, ali i predstavama koje odgovaraju savremenim zahtevima i ukusu publike.

- Živimo u vremenu informacionih tehnologija i digitalizacije, kada je sve ubrzano i ljudi ponekad ne mogu da izdvoje ni pola sata da nešto pogledaju. Neke predstave koje traju po tri sata mogu veoma brzo da prođu, a jer su zanimljive i dobro urađene, dok neke mogu biti dosadne čak i kada traju svega 20 minuta. Mislim da uspešno uklapamo klasične predstave sa modernim težnjama, imamo staru publiku koju smo zadržali, a rado nam dolaze i mladi ljudi, te mislim da u repertoarskom smislu odgovaramo na izazove vremena u kojem živimo - kaže Stanković.

Ipak, najveći izazov sa kojim se Narodno pozorište suočava nije izbor predstava, već nedostatak tehničkog osoblja i nemogućnost zapošljavanja novih ljudi, budući da je na snazi Odluka o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Tako kolektiv ove ustanove od nacionalnog značaja danas čini svega 80 zaposlenih.

- Male plate za neke sektore u pozorištu, kao što su ljudi iz tehnike, gde imamo odliv koji je dramatičan i gde smo u problemima kako organizovati predstave, jer ako vam u jednom trenutku od petoro ljudi, dvoje ode, a jedan uzme bolovanje zbog toga što ne može da podnese da radi sve što su njegove kolege radile do sada, to je veliki problem ne samo pozorišta, već i mnogih institucija u našoj zemlji. Najveće poteškoće su upravo to, nemogućnost da se zaposle nove snage, smanjen broj ljudi i plata koja je zaista u nekim segmentima ispod minimuma - objašnjava Stanković.

Narodno pozorište Subotica više od deceniju nema svoju matičnu kuću, u kojoj su radovi na izgradnji, adaptaciji i rekonstrukciji započeli davne 2007. godine. Zbog toga su zaposleni i glumci oba ansambla izmešteni u prostorije bivše fabrike "Mladost", u kojoj su smeštene Upravne kancelarije, Fundus i dve probne sale, koje su daleko ispod svakog standarda.

- Uslovi su dosta teški, možda među najtežima u našoj zemlji, a u takvim uslovima naši glumci oba ansambla i svi zaposleni postižu velike rezultate. U "Mladosti" imamo dve sale u kojima se probe održavaju, a ansambl koji treba da ima premijeru dobija scenu desetak ili nedelju dana pred premijeru, tako da se predstava ustvari sklopi i napravi u probnim salama, koje često imaju problema s grejanjem. Svake godine kada dođe hladnije vreme pumpe ne rade, moramo da uradimo servis i kada bi trebalo najviše da radimo, pred premijeru, mi izgubimo po nekoliko dana. Često se to zaboravlja, a treba svih ovih godina istrajati i opstati u ovakvim uslovima i pri tome praviti predstave koje imaju visoke umetničke domete - ističe naš sagovornik.

U iščekivanju završetka zgrade Narodnog pozorišta, koja bi prema najavama ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića, trebalo da bude gotova najkasnije u prvoj polovini 2020. godine, glumci i zaposleni se nadaju da će tada dobiti sve neophodne uslove za rad, mogućnost da zaposle više ljudi, ali i više scena koje će im otvoriti vrata za neke nove predstave i dovođenje velikih gostujućih teatara.

- Prema onome što nam je prezentovano pre dosta godina, zgrada je trebalo da ima tri scene. Najveću, koja bi imala do 700 mesta za publiku i u kojoj bi gostovale velike predstave, zajedno sa simfonijskim orkestarom. Srednju scenu sa 250 gledalaca koja bi najviše bila u funkciji i kamernu veoma važnu scenu za pozorište. Na kamernoj sceni, koja bi ugostila do 100 gledalaca, mogle bi da se izvode drame sa jednim, dva ili tri glumca i to je uvek veoma poseban doživljaj, jer su tada glumaci i publika blizu i svi imaju utisak da su deo predstave. Ako nas pitate, najbolje bi bilo da imamo sve tri scene i da konačno dobijemo i uselimo se u zgradu, jer će to svima značiti, a posebno našoj publici, bez koje ni nema pozorišta - zaključio je Stanković.