Novac je uvek tu - samo se džepovi menjaju (2. deo)

Analizom smo došli do cifre od oko 11,5 milijardi dinara ili oko 100 miliona eura. Niko je nije ni potvrdio ni demantovao, što je bilo i očekivano, jer je urađena na bazi javno dostupnih podataka.

Niko nam nije osporio ni konstataciju da se odgovornost ljudi koji upravljaju gradom mora „meriti“ i kroz kvalitet trošenja novca koji mora biti u funkciji građana Subotice. Tim pre, jer je reč o ozbiljnoj sumi koja je, na primer, gotovo ravna godišnjem prihodu jednog privrednog giganta kakav je „Pionir“ (140 miliona dolara, 86. mesto u svetu na rang listi najvećih konditora), ili sabranim godišnjim prihodima subotičke „Mlekare“ i aranđelovačkog „Knjaz Miloša“.

Na žalost, ova količina novca (ma koliko iz perspektive običnog građanina izgledala veliko) ne može obezbediti osnov za ozbiljnije razvojne planove grada. Kriza je već decenijama, umesto da se stvara i gradi, uglavnom se prepisuje i krpi. Do tog nivoa da se ono što „oblačimo“ od zakrpa više i ne vidi. Tako je u svim sferama društva, od sporta do obrazovanja i kulture, od socijale do ekonomije.

Zato baš tu i počinjemo drugo deo priče o javnom novcu i odgovornosti za njegovo trošenje, jer se ništa bitno ne menja u načinu kako se biraju ljudi koji će, između ostalog, imati mogućnost da donose odluke i o novcu. Još se manje daju videti promene u načinu razmišljanja o budućnosti ovog grada, problemima sa kojima se moramo suočiti da bi nam bilo bolje i njegovim realnim perspektivama.

Naime, i vrapci znaju da se u ovoj zemlji ni jedan ozbiljniji korak ne može napraviti bez politike. Ni političari, ma koliko se javno zalagali za departizaciju i profesionalni odnos prema upravljanju javnim resursima i novcem, ne kriju da i dalje i kroje i šiju već pomenute zakrpe. I ne smatraju to problemom.

Tako je, gradonačelnik, na primer, povodom raspisivanja konkursa za direktore četrnaest javnih preduzeća, novinaru „Subotičkih novina“ pre par dana rekao „Sigurno je da će prvi uslov biti izbor najkvalitetnijih i najstručnijih kandidata, a ne njihov politički pedigre i biografija. Mora biti jasno da ne možemo preko noći anulirati politički uticaj na izbor kandidata, dugo još neće biti poništena takva praksa, ne samo u Subotici, nego i u Srbiji, ali će se, ubeđen sam, u odnosu na raniji period birati kvalitetniji ljudi, stručni za obavljanje poslova. Osim toga Zakon četiri godine štiti sada izabrane direktore, pa će teško biti smenjivi na osnovu političkih i sličnih zahteva“.

Sve što je rečeno dobro zvuči, ali se neće desiti!

Gradonačelnik zna, a Vas ćemo podsetiti da smo u prošlom tekstu objavili i tabele iz kojih se vidi kako su (još pilikom formiranja koalicije) podeljeni „kolačići“ u javnim i javnim komunalnim preduzećima. Ni na taj deo teksta niko nije imao primedbi, a teško je poverovati da koalicioni partneri u aktulenoj vlasti ovih dana razmatraju opcije kako će i gde nakon konkursa udomiti nekog od svojih sadašnjih v.d. direktora u četrnaest javnih i javnih komunalnih preduzeća.

Ako neko, ne daj Bože, i promeni stolicu, zameniće ga drugi, još bliži, odaniji i pravoverniji stranački kadar. Čak se i PUPS na svojoj godišnjoj izbornoj skupštini pohvalio kako sada u Subotici ima dva direktora u javnom sekoru. Hoće li im neko uzeti mandate?

Nevolja je i što je kod nas svaki prvi čovek grada ili opštine svojevrsni talac, kako vlastite tako i politike stranaka sa kojima je u koaliciji. To ni njega ni stranke ne amnestira od odgovornosti, naprotiv, ali u toj neospornoj činjenici treba tražiti razlog zašto se, nakon početne, javno demonstrirane odlučnosti da nešto menja, i gradonačelnik Subotice opredelio da i verbalno i operativno krpi umesto da kroji. I on se svakodnevno, kao i njegovi prehodnici, vraća na uvek lakšu i bezbolniju ideju o političkim kompromisima, bez obzira na cenu.

Iako je to teško materijalno dokazati, politika ove vrste se troši mnogo novca. Odnosno, verovatno tačno onoliko koliko bi bilo dovoljno i potrebno za „investiciju“ u krajnje ozbiljno promišljanje budućnosti Subotice u različitim sferama. Rečju, u modeliranje, šivenje i krojenje novog kaputa koji će dugoročnije zagrejati ovaj grad.

Ovakvu priču ova vlast ne razume. Da je drugačije, i gradonačelnik i njegovi saradnici, već bi odavno imali jake i stručne timove koji bi postavljali pitanja, tragali za odgovorima i radili na operativnoj strategiji razvoja Subotice koja ima za cilj da ljudima koji ovde žive bude bolje.

Sami, okupirani svojim dnevnim, operativnim, protokolarnim, stranačkim i drugim obavezama i interesima, to neće uraditi, naročito ne kako treba.

Dakle, priča o tome koliko grad ima novca, kako ga stvara i troši, ne počinje i ne završava izmenama načina na koji se biraju ljudi koji će imati mogućnost da donose odluke o parama. Između ostalog i zato što znamo da su manje-više formalne i da će politika i politilčari i dalje imati ključnu reč.

Ali, ako je već tako, mogu li onda bar neki drugi, stručni ljudi dobiti priliku da svojim znanjem, iskustvom i referencama, daju doprinos izradi strategije razvoja Subotice. Prvo kao dokumenta, a potom i kao precizne agende sa razrađenom dinamikom poteza koje treba povući. Može li se u u to nešto uložiti?

Kada bi se to ostvarilo, i kada bi političke stranke na vlasti iskreno prihvatile da im je cilj da menjaju Suboticu na bolje, onda bi bilo mnogo lakše govoriti i o prihodima i o troškovima grada. Znali bi za šta treba štediti!