Novi izgled centra Subotice

Plan je da se u više faza centar Subotice pretvori urbanističku celinu koja podrazumeva pešačke staze i popločavanje klinker opekom. Za prvu fazu, popločavanje oko Gradske kuće, grad je izdvojio 10 miliona dinara, a radovi bi mogli da počnu od jeseni. 

Rešenje je preuzeto iz prvonagrađenog plana sa konkursa koji je pre oko šest meseci organizovala Direkcija za izgradnju grada.

Karolj Terteli, arhitekta, projektant novog rešenja, kaže da Subotica nije menjala izgled centra grada oko 30 godina, dok su svi ostali gradovi u okruženju u tome učinili pomak.

- Projektom je obuhvaćeno pet hektara, a cilj projekta je da ga pretvori u jedinstvenu celinu. Ideja je da se centralna zona predstavi kao urbani vrtlog iz kojeg prstenasto kreću pešački pravci. Ostali prostor bi delimično ili u celosti pretvorili u pešačku zonu. Štrosmajerova ulica je, uz učešće kolskog saobraćaja, predviđena u vidu pešačke promenade koja treba da poveže Dudovu šumu i Prvomajsku ulicu sa Prozivkom i parkom u tom naselju – najavio je Terteli.

Postojeće zelenilo na Trgu republike i u parku kod zgrade NSZ i PIO, ograda i “Majmun plac” ostaju, iako ih je konkursno rešenje poništilo.

- U Štrosmajerovoj ulici pešačku promenadu smo rešili tako da smo proširili postojeću i ona je zamišljena u dve trake od kojih je prva za brže kretanje pešaka, a druga je razdvojena stilizovanim simboličnim potokom u vidu parternog vodenog korita dubine oko deset centimetara. To će sugrađanima omogućiti opuštanje - kaže Karolj Terteli. 

Parking ispred kuća će biti zadržan, jedino će biti ukinuto oko 20 parking mesta u Štrosmajerovoj ulici, ali će ona biti nadomeštena mestom za centralno parkiranje koje predviđa plan detaljne regulacije.

URBANISTIČKO-ARHITEKTONSKO REŠENJE UREĐENJA PROSTORA

* Preuzeto iz projekta za urbanističko-arhitektonsko oblikovanje i uređenje centra Subotice koji je napravio Zavod za urbanizam Subotica

Koncept korišćen prilikom izrade Urbanističkog rešenja za parterno uređenje i prostorno oblikovanje predmetnog prostora preuzet je iz prvonagrađenog Konkursnog rada.

Osnovni likovni elementi korišteni prilikom izrade Urbanističkog rešenja imaju za cilj objedinjavanje centralnih gradskih javnih prostora: trgova, platoa, pjaceta, parkova i pešačkih ulica u jedinstvenu i prepoznatljivu urbanu celinu.

Polazna ideja za oblikovanje popločanja definisana je pozicioniranjem centralnog simbola "urbanog vrtloga" na Trgu Slobode (koncentrični krugovi oko centralne tačke) koji predstavlja polaznu tačku iz koje se zrakasto pružaju naglašene pešačke trase tj. primarni pravci kretanja kroz centralno gradsko jezgro.

Simbolika rešenja osmišljena je na način da svojim oblikom naglasi centralni prostor - figuru koja aludira na tačku susreta građana.

Povezivanje predmetnih prostornih celina se postiže i izborom jedinstvenih materijala primenjenih u sistemu popločanja (granitne kocke, granitne ploče i crvena i žuta klinker opeka).

Popločanje je rešeno kao jedinstvena celina nastala iz organskog sklopa dva oblikovna sistema: primarnog i sekundarnog. Primarni sistem popločanja čine vrtlog (koncentrični krugovi oko centralne tačke) i zraci koji se šire iz centralnog kruga. Materijalizacija primarnog sistema se izvodi granitnim kockama sa obodom od klinker opeke. Sekundarni sistem čine poprečne trake od klinker opeke crvene ili žute boje (zavisno od lokacije) koje su postavljene upravno na primarne zrake. Trake su postavljene u jednakom ritmu na podjednakom rastojanju sa ispunom od granitnih ploča svetlo sive boje.

Ulice Štrosmajerova, Agina, Albina i Matije Korvina čine podceline u okviru jedinstvene urbane celine, čija je materijalizacija definisana sekundarnim sistemom, koji podrazumeva poprečno postavljene trake od klinker opeka, u odnosu na pružanje ulice, sa ispunom od granitnih ploča.

Materijalizacija predmetnog prostora koje čini gradsko jezgro osmišljena je u tri komplementarne „doživljajne boje“. Osnovnu boju čine valeri prirodnog granita, primenjeni na centralnom "vrtlogu" sa pripadajućim zracima izvedenim u obliku kaldrme kao i granitnog popločanja (ispune) sa završnom glatkom obradom koji na svoj način ističu doživljaj urbanog. Drugu boju čini prirodna tekstura klinker opeke (poprečne trake žute i crvene boje) korištena za naglašavanje obodnih kontura, a u cilju ostvarenja bliske veze sa arhitektonskim nasleđem grada. Dok treću boju čine kombinacija zelene i plave odnosno zelenih i vodenih površina. Time se ostvaruje ambijentalno uklapanje i oplemenjivanje predmetnog prostora.

Postojeće zelene površine u vidu uređenih parkova se zadržavaju u okviru postojećih gabarita izuzev prostora u neposrednoj blizini kružnog toka koji će se uskladiti sa planiranim rešenjem izmeštene saobraćajnice i biciklističke staze u Ulici Štrosmajerova.

Vodene površine se u okviru predmetnog prostora pojavljuju u različitim oblicima. Postojeća Plava fontana se kao takva zadržava, dok se na mestu Zelene fontane planira izgradnja parterne fontane koja bi korišćenjem elemenata postojeće aludirala na nekadašnju fontanu uz upotrebu novih tehničko-tehnoloških rešenja. Planirana vodena površina, locirana u Ulici Štrosmajerova u vidu stilizovanog plitkog vodenog korita ima ulogu da na simboličan način ukaže na nekadašnje prirodne vodotokove grada.

Stilizovani potok planiran je da se izvede u AB bazenu obloženom granitnim pločama čija će se arhitektura uklopiti u ortogonalno rešenje popločanja. Unutar korita postaviće se granitni kubusi čija je uloga da omoguće blisku interakciju korisnika sa vodenom površinom.

Ovim rešenjem se formiraju različiti mikro ambijenti čiji je cilj da dodatno ožive i oplemene jedinstveni urbani prostor ulice.

Planira se izmeštanje postojećeg kolovoza i biciklističke staze u Ul. Štrosmajerova (prikazano na graf. prilogu). Ovakvo rešenje proizilazi iz generalnog koncepta koji predviđa izgradnju Pešačke promenade gradskog karaktera između Dudove šume, naselja Radijalac i Prozivka. Da bi se budući pešački koridor sproveo kroz predmetni prostor na delu Štrosmajerove ulice proširiće se trotoar sa zapadne strane i na taj način postići kontinuirani povez Ulica Dimitrija Tucovića sa severa i Prvomajske na jugu.

Postojeća parking mesta kao i biciklistička staza na levoj (zapadnoj) strani Štrosmajerove ulice se ukidaju usled proširenja pešačke promenade. Planirano je da se parkiranje u toj zoni nadomesti kroz plansko rešenje koje će se sprovesti izradom Plana detaljne regulacije za blok omeđen Ulicama Petra Drapšina, Matije Gupca, Maksima Gorkog i Štrosmajerova.

U Štrosmajerovoj ulici planirana je rekonstrukcija kolovoza približno po postojećoj trasi, sa asfaltnim zastorom (vidi graf. pr.br.3.). Sa istočne strane kolovoza planirana je rekonstrukcija parking prostora i ponovno popločanje parkinga granitnim kockama. Sa zapadne strane kolovoza planirana je izgradnja saobraćajne trake za zaustavljanje vozila koju je potrebno izvesti u granitnim kockama. S obzirom da se najveći deo trase kolovoza zadržava na mestima dogradnje potrebno je koristiti istu kolovoznu konstrukciju kao što je konstrukcija i postojećeg kolovoza. Nivelaciono rešenje kolovoza sa zaustavnom trakom i parkinzima treba da je prilagođeno okolnom popločanju pešačkih staza koji treba da je izdignut u odnosu na nivo kolovoza najmanje 10 cm.

Planiranu biciklističku stazu na levoj (istočnoj) strani Štrosmajerove ulice potrebno je oivičavanjem vizuelno razdvojiti od okolnog popločanja pešačkih površina bez nivelacione razlike u odnosu na nivo okolnih površina.

U ulicama Age Mamužića, Ernea Lanjia, Albe Malagurskog i na prostoru postojećeg parkinga ispred južnog ulaza u Gradsku kuću planira se uvođenje zone usporenog (kontrolisanog) saobraćaja za vozila, što znači da se u ovim ulicama planirane popločane površine podjednako koriste od strane motornih vozila i pešaka. Način korišćenja je takav da pešaci za kretanje mogu koristiti celokupan prostor u okviru ulice (ne postoje nivelacione prepreke u parteru) dok motorna vozila mogu da se kreću samo po popločanju koje je parterno razdvojeno drugačijom materijalizacijom (granitne kocke). Zonu usporenog saobraćaja potrebno je označiti sa vertikalnom saobraćajnom signalizacijom tj. sa znakovima III-29 i III-29.1. Ovi znakovi ujedno ograničavaju i brzinu kretanja vozila na 10 km/h.

Kolovozna konstrukcija odnosno konstrukcija popločanja treba da je dimenzionisana za merodavno teretno vozilo (TV) iz Pravilnika o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta (“Službeni glasnik RS”, br. 50/2011) radi obezbeđivanja prolaska bez oštećivanja popločanja vatrogasnih vozila, vozila čistoće i druga vozila koji se koriste u snabdevanju užeg centra.

Uklapanje u urbano okruženje ostvareno je i povezivanjem sa važećim Urbanističkim rešenjem Manifestacionog trga na Trgu cara Jovana Nenada, uz poštovanje i uvažavanje postojećeg zaštićenog gradskog jezgra.

U skladu sa uslovima investitora, većina urbanog mobilijara se zadržava na postojećim lokacijama. Pozicije kandelabera ostaju iste s tim da će biti dopunjene na Trgu Slobode u zavisnosti od odabira konačnog arhitektonskog rešenja zelene.